Concor (16505 pregleda)

18.03.2014 08:46 | Anonimni korisnik
Postovani,doktor mi je prepisao concor danas i ja sad gledam ne pise kako se pije.S obzirom da se lek kupuje tj.ne ide na recept ja sam ga kupila i apotekarka mi napisala na kutiji 1x1. Sta da radim?

17.03.2014 17:00 |

Anonimni korisnik

Postovana,
Savetujem da posetite kardiologa i da na taj nacin resite nedoumicu. POCETNA DOZA leka CONCOR COR je 1/2 tablete ujutru tj. doza od 1,25mg na dan.

18.03.2014 12:03 |

Anonimni korisnik

Jutros sam popila pola leka kao sto ste predlozili i zakazala sutra kod kardiologa da podjem, Dobro se osecam, hvala vam!

18.03.2014 12:59 |

Anonimni korisnik

Srdacan pozdrav!

24.08.2015 19:12 |

Anonimni korisnik

Terapijske indikacije

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije sa smanjenom sistolnom funkcijom leve komore uz dodatak ACE inhibitora i diuretika, i po potrebi srčanih glikozida (za dodatne informacije videti odeljak 5.1).

Doziranje i način primene

Standardna terapija hronične srčane insuficijencije (HSI) sadrži ACE inhibitor (ili blokator angiotenzin receptora u slučaju intolerancije ACE inhibitora), beta blokator, diuretike i po potrebi srčane glikozide.

Pacijent treba da ima dijagnozu stabilne srčane insuficijencije (bez akutne insuficijencije) kada se započinje terapija bisoprololom.

Preporuka je da nadležni lekar ima iskustva u lečenju hronične srčane insuficijencije.

Prolazno pogoršanje srčane insuficijencije, hipotenzija ili bradikardija mogu da se jave tokom i posle perioda titracije.

Faza titracije
Terapija stabilne hronične insuficijencije bisoprololom zahteva fazu titracije.

Terapija bisoprololom treba da se vrši postepenim povećavanjem doze prema sledećem režimu:

1.25 mg jednom dnevno tokom jedne nedelje, ukoliko se dobro podnosi povećati na

2.5 mg jednom dnevno još jednu nedelju, ukoliko se dobro podnosi povećati na

3.75 mg jednom dnevno još jednu nedelju, ukoliko se dobro podnosi povećati na

5 mg jednom dnevno tokom sledeće 4 nedelje, ukoliko se dobro podnosi povećati na

7.5 mg jednom dnevno u toku naredne 4 nedelje, ukoliko se dobro podnosi povećati na

10 mg jednom dnevno, doza održavanja.

Maksimalna preporučena doza je 10 mg jednom dnevno.

Pažljivo praćenje vitalnih znakova (srčani ritam, krvni pritisak) i simptoma pogoršanja srčane insuficijencije se preporučuje tokom faze titracije. Simptomi mogu da se jave već tokom prvog dana po započinjanju terapije.

Modifikacija terapije
Ukoliko se maksimalna preporučena doza loše podnosi, treba razmotriti postepeno smanjivanje doze.

U slučaju prolaznog pogoršanja srčane insuficijencije, hipotenzije ili bradikardije treba razmotriti doziranje istovremeno primenjivanih lekova. Takođe, može biti neophodno privremeno smanjivanje doze bisoprolola ili čak obustavljanje.

Ponovno započinjanje i/ili povećanje doze bisoprolola uvek treba da se razmotri kada se pacijent stabilizuje. Ukoliko se razmatra obustavljanje preporučuje se postepeno smanjivanje doze, jer nagli prekid može da dovede do akutnog pogoršanja stanja pacijenta.

Terapija stabilne srčane insuficijencije bisoprololom je obično dugoročna. Primena

Bisoprolol tablete treba uzimati ujutru i mogu da se uzimaju sa hranom. Treba ih progutati sa tečnošću i ne treba ih žvakati.

Posebne populacije
Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Nema podataka o farmakokinetici bisoprolola kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom i oštećenjem funkcije bubrega ili jetre. Povećanje doze kod ovih pacijenata treba vršiti sa dodatnim oprezom.

Stariji

Nije neophodno prilagođavanje doze.

Deca

Nema pedijatrijskog iskustva sa bisoprololom, zbog toga se ne preporučuje njegova upotreba kod dece.

Kontraindikacije

Bisoprolol je kontraindikovan kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom i:

akutnom srčanom insuficijencijom ili tokom epizode dekompenzovane srčane insuficijencije koja zahteva i.v. inotropnu terapiju

kardiogenim šokom

drugim ili trećim stepenom AV bloka (bez pacemaker-a)

”sick sinus” sindromom

sinoatrijalnim blokom

bradikardijom sa manje od 60 otkucaja/min pre početka terapije

hipotenzijom (sistolni krvni pritisak niži od 100 mm Hg)

teškom bronhijalnom astmom ili teškim hroničnim opstruktivnim plućnim oboljenjem

kasnim stadijumom perifernog arterijskog okluzivnog oboljenja i Raynaud-ovog sindroma

nelečenim feohromocitomom (videti odeljak 4.4)

metaboličkom acidozom

hipersenzitivnošću na bisoprolol ili na bilo koji ekscipijens

Posebna upozorenja

Bisoprolol koristiti sa oprezom kod:

bronhospazma (bronhijalna astma, opstruktivnih bolesti pluća)

dijabetes mellitus-a sa velikim fluktuacijama u vrednostima glukoze u krvi; simptomi hipoglikemije mogu biti maskirani

strogog posta

terapije desenzitizacije koja je u toku

prvog stepena AV bloka

periferne arterijske okluzivne bolesti (intenziviranje tegoba može da se javi posebno na početku terapije)

opšte anestezije

Prinzmetal-ove angine

Kod pacijenata koji će biti podvrgnuti opštoj anesteziji, beta blokada smanjuje pojavu aritmija i miokardijalne ishemije tokom indukcije i intubacije, kao i u postoperativnom periodu. Trenutno se preporučuje održavanje beta blokade perioperativno. Anesteziolog treba da bude svestan beta blokade zbog moguće interakcije sa drugim lekovima, koja rezultuje bradiarirtmijom, smanjenjem refleksne tahikardije i smanjenom sposobnošću da se kompenzuje gubitak krvi. Ukoliko je neophodno da se prekine terapija beta blokatorima pre operacije, terapija treba postepeno da se smanjuje i da bude ukinuta ukupno 48 sati pre anestezije.

Nema terapijskog iskustva sa primenom bisoprolola u terapiji srčane insuficijencije pacijenata sa sledećim oboljenjima i stanjima:

insulin zavisni dijabetes mellitus (tip I)

teško oštećenje funkcija bubrega

teško oštećenje funkcija jetre

restriktivna kardiomiopatija

kongenitalno srčano oboljenje

hemodinamski značajno organsko oboljenje valvula

tokom 3 meseca od infarkta miokarda

Kombinacija bisoprolola sa kalcijumskim antagonistima tipa verapamila ili diltiazema, sa klasom I antiaritmika i sa centralno delujućim antihipertenzivnim lekovima obično se ne preporučuje (za detalje pogledajte odeljak 4.5.)

Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih oboljenja pluća, koja mogu da izazovu pojavu simptoma, uporedo je potrebna i terapija bronhodilatatorima. Ponekad može da dođe do povećanja otpora u disajnijm putevima kod bolesnika sa astmom, zbog čega može biti potrebno povećati dozu beta2- simpatomimetika.

Kao i drugi beta blokatori i bisoprolol može da poveća osetljivost na alergene i težinu anafilaktičke reakcije. Terapija adrenalinom ne daje uvek očekivan terapijski efekat.

Pacijentima sa psorijazom ili sa anamnezom psorijaze treba primeniti beta blokatore (npr. bisoprolol) samo posle pažljive procene odnosa koristi i rizika.

Kod pacijenata sa feohromocitomom bisoprolol treba primeniti samo nakon blokade alfa receptora. Tokom terapije bisoprololom simptomi tireotoksikoze mogu da budu maskirani.

Na početku terapije bisoprololom, neophodno je pažljivo praćenje pacijenata. Za doziranje i način primene pogledati odeljak 4.2.

Obustavljanje terapije bisoprololom ne treba da bude naglo osim ukoliko je to jasno indikovano. Za dalje informacije pogledati odeljak 4.2.

Interakcije

Istovremena primena sledećih lekova se ne preporučuje:

Kalcijumski antagonisti tipa verapamila i u manjoj meri tipa diltiazema:

negativan uticaj na kontraktilnost i atrioventrikularno sprovođenje. Intravenska primena verapamila kod pacijenata na terapiji beta blokatorima može da dovede do izrazite hipotenzije i atrioventrikularne blokade.

Klasa I antiaritmika (npr. kinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): moguća potencijacija dejstva na atrijalno vreme sprovođenja i negativno inotropno dejstvo.

Centralno delujući antihipertenzivni lekovi kao što su klonidin i drugi (npr. metildopa, moksonodin, rilmenidin): kombinacija terapije sa centralno delujućim antihipertenzivima može da dovede do pogoršanja srčane insuficijencije usled smanjenja centralnog simpatičkog tonusa (smanjenje pulsa i ejekcione frakcije, vazodilatacija). Nagli prekid terapije, posebno neposredno pre završetka terapije beta blokatorom može da poveća rizik od rebound hipertenzije.

Istovremena primena sa sledećim lekovima zahteva mere opreza:
Kalcijumski antagonisti tipa dihidropiridina kao što su felodipin i amlodipin:

Istovremena primena može da poveća rizik od nastanka hipotenzije, a rizik od daljeg oštećenja ventrikularne funkcije pumpe kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom , ne može biti isključen

Klasa III antiaritmika (npr. amjodaron):

moguća potencijacija dejstva na atrijalno vreme sprovođenja. Topikalna aplikacija beta-blokatora (npr. u kapima za oči kod terapije glaukoma) može da pojača sistemski efekat bisoprolola.

Parasimpatikomimetici:

kombinovana terapija može da produži atrioventrikularno vreme sprovođenja i poveća rizik od bradikardije.

Insulin i oralni antidijabetici:

potencijacija hipoglikemijskog efekta. Blokada beta-adrenoreceptora može da zamaskira simptome hipoglikemije.

Anestetitčki agensi:

smanjenje refleksne tahikardije i povećan rizik od nastanka hipotenzije (za dalje informacije o opštoj anesteziji videti odeljak 4.4).

Glikozidi digitalisa:

smanjeni srčani puls, produženje atrioventrikularnog vremena sprovođenja. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL):

NSAIL mogu da smanje hipotenzivni efekat bisoprolola. Beta-simpatomimetici (npr. izoprenalin, dobutamin): kombinacija sa bisoprololom može da smanji efekte oba leka.

Simpatomimetici koji aktiviraju alfa i beta receptore (npr. noradrenalin, adrenalin):

kombinacija sa bisoprololom može da demaskira vazokonstriktorsko dejstvo ovih simpatomimetika, dovodeći do porasta krvnog pritiska i intenzivnije intermitentne klaudikacije. Takve interakcije su češće kod neselektivnh beta blokatora.

Istovremena primena sa antihipertenzivnim lekovima kao i sa drugim lekovima koji mogu snižavati krvni pritiska (npr. triciklični antidepresivi, barbiturati, fenitijazini) može da poveća rizik od hipotenzije.

Obratiti pažnju pri istovremenoj primeni sledećih lekova:
Meflokin: povećan rizik od nastanka bradikardije. Inhibitori monoaminooksidaze (izuzev MAO-B inhibitora):

povećan hipotenzivni efekat beta-blokatora ali i rizik od hipertenzivne krize.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća:

Bisoprolol ispoljava farmakološke efekte koji mogu imati štetno dejstvo na trudnoću i/ili fetus/novorođenče. Generalno, beta-blokatori smanjuju prokrvljenost placente koja se dovodi u vezu sa zaostalim razvojem, intrauterinom smrću, abortusom ili prevremenim porođajem. Neželjena dejstva (npr. hipoglikemija i bradikardija) mogu da se dogode i kod fetusa i kod novorođenčeta. Ukoliko je terapija beta-blokatorima neophodna, poželjna je primena selektivnih β1 adrenergičkih blokatora.

Bisoprolol ne treba da se koristiti tokom trudnoće sem ukoliko to nije neophodno. Ukoliko se terapija sa bisoprololom smatra neophodnom treba pratiti uteroplacentalni protok krvi i razvoj fetusa. U slučaju štetnog dejstva na trudnoću ili na fetus treba razmisliti o alternativnoj terapiji. Novorođenče treba pažljivo pratiti. Simptomi hipoglikemije i bradikardije se mogu očekivati u prva 3 dana po rođenju.

Dojenje:

Nije poznato da li se ovaj lek izlučuje u ljudsko mleko. Zato se dojenje ne preporučuje tokom primene bisoprolola.

Upravljanje vozilom

U studijama, bisoprolol kod pacijenata sa koronarnim oboljenjem srca nije smanjivao psihofizičku sposobnost prilikom upravljanja motornim vozilima. S obzirom na individualne varijacije u reakcijama na lek, sposobnost upravljanja motornim vozilima ili rukovanja mašinama može biti

oslabljena. Ovo treba uzeti u obzir pogotovo na početku terapije, nakon eventualne promene leka kao i u kombinaciji sa alkoholom.

Neželjena dejstva

Procena neželjenih reakcija je zasnovana na sledećim učestalostima po grupama:

Veoma česta (≥1/10)

Česta (≥1/100, <1/10) Povremena (≥1/1,000, <1/100) Retka (≥1/10,000, <1/1,000)

Veoma retka (<1/10,000)

Kardiološki poremećaji Veoma česti: bradikardija
Česti: pogoršanje srčane insuficijencije Povremeni: poremećaj AV sprovodljivosti.

Laboratorijska ispitivanja:
Retki: povećani trigliceridi, povećani enzimi jetre (ALT, AST).

Poremećaji nervnog sistema: Česti: vrtoglavica, glavobolja. Retki: sinkopa Poremećaji na nivou oka:
Retki: smanjeno lučenje ili sekrecija suza (uzeti u obzir kod pacijenata koji nose kontaktna sočiva) Veoma retki: konjunktivitis.

Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežu: Retki: poremećaj sluha Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji
Povremeni: bronhospazam kod pacijenata sa anamnezom bronhijalne astme ili opstruktivne bolesti pluća Retki: alergijski rinitis

Gastrointestinalni poremećaji
Često: gastrointestinalne tegobe kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, opstipacija

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva
Retki: hipersenzitivne reakcije (svrab, crvenilo, osip)

Veoma retki: beta-blokatori mogu da aktiviraju psorijazu, pogoršaju stanje ili dovedu do psorijaziformnog osipa, gubitak kose.

Poremećaji mišićno-skeletnog , vezivnog i koštanog tkiva Povremeni: mišićna slabost, grčevi u mišićima Vaskularni poremećaji:
Česti: osećaj hladnoće ili trnjenja ekstremiteta, hipotenzija Povremeni: ortostatska hipotenzija

Opšti poremećaji i rekcije na mestu primene:
Česti: astenija, umor.

Hepatobilijarni poremećaji Retki: hepatitis Poremećaji reproduktivnog sistema i na nivou dojki: Retki: poremećaj potencije. Psihijatrijski poremećaji:
Povremeni: poremećaj sna, depresija. Retki: noćne more, halucinacije.

Predoziranje

Kod predoziranja (npr. dnevna doza od 15 mg umesto 7.5 mg) primećen je AV blok trećeg stepena, bradikardija i vrtoglavica. Uopšte, najčešći očekivani znaci kod predoziranja beta blokatorima su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i hipoglikemija. Do danas je prijavljeno nekoliko slučajeva predoziranja (maksimum: 2000 mg) bisoprololom kod pacijenata koji boluju od hipertenzije i/ili koronarne bolesti srca koji su imali bradikardiju i/ili hipotenziju; svi pacijenti su se oporavili.

Osetljivost na visoke pojedinačne doze bisoprolola indivudualno variraju, što je naročito izraženo kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom. Zbog toga je obavezno da se kod ovih pacijenata terapija započne postepenim povećavanjem doze u skladu sa šemom koja je data u odeljku 4.2.

Ukoliko dođe do predoziranja, treba odmah obustaviti terapiju bisoprololom i treba primeniti simptomatsku i suportivnu terapiju. Ograničeni podaci ukazuju da se bisoprolol teško dijalizuje. Na osnovu očekivanih farmakoloških dejstava i preporuka za druge beta blokatore, sledeće opšte mere treba da budu preduzete ukoliko to klinička slika zahteva:

Bradikardija:

Intravenski primeniti atropin. Ukoliko je odgovor neadekvatan, treba dati sa oprezom izoprenalin ili drugi agens sa pozitivnim hronotropnim osobinama. U izvesnim okolnostima, privremena implementacija pacemaker-a može biti neophodna.

Hipotenzija: Primeniti intravensku nadoknadu tečnosti i vazopresore. Intravenski glukagon takođe može biti koristan.

AV blok (drugog ili trećeg stepena): Pacijente treba pažljivo pratiti i lečiti infuzijom izoprenalina ili ukoliko je neophodno, privremeno može da se implantira pacemaker.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: intravenski primeniti diuretike, pozitivne inotropne agense kao i vazodilatatore.

Bronhospazam: Davati bronhodilatatorsku terapiju kao što su izoprenalin, beta2-simpatomimetici i/ili aminofilin. Hipoglikemija: Intravenski primeniti glukozu.

06.07.2019 13:55 |

Anonimni korisnik

test

07.07.2019 14:38 |

Anonimni korisnik

test

* Ukoliko želite da primate obaveštenja vezana za ovu temu morate biti prijavljeni.

Registracija

Uloguj se

Registruj se