Vežbanje u zrelim godinama pomaže da očuvamo zdravlje srca. Nedavna istraživanja sugerišu da, ako želite da se zaštitite od visokog krvnog pritiska kako starite, morate da igrate „duplu igru“ i da što više vežbate u mladosti i sve do srednjih godina, a rezultati studije objavljeni su u časopisu American Journal of Preventive Medicine.
Vežbanje treba primenjivati u svakom životnom dobu
Vežbanje snižava krvni pritisak, a ukoliko praktikujemo vežbe i u srednjem životnom dobu smanjujemo rizik od hipertenzije. U teretanama i fitnes centrima najčešće je najviše mlađih ljudi. Ali, to ne znači da i oni stariji, u čevtrtoj i petoj deceniji života, ne bi trebalo da vežbaju i čuvaju svoje srce i zdravlje.
Istraživanja su pokazala da je vežbanje u mlađem životnom periodu (od 18 do 30 godine) izuzetno važno za zdravlje srca i celi organizam. Ipak, rizik od hipertenzije neće biti manji ukoliko sa vežbama ne nastavimo i u kasnijem životnom razdoblju. Tinejdžeri i osobe u ranim dvadesetim godinama su najčešće veoma fizički aktivni. Sa godinama ta aktivnost obično opada. Društvene okolnosti poput nedostatka vremena, preobimnog posla a sada i svetske pandemije, utiču na to da osobe u srednjim godinama sve manje fizički vežbaju.
Svaki četvrti muškarac i svaka peta žena pate od hipertenzije
Hipertenzija ili visok krvni pritisak ozbiljno je stanje koje pogađa milijarde ljudi širom sveta i može dovesti do srčanog i moždanog udara. Takođe je faktor rizika za razvoj demencije u kasnijem životnom periodu. Svaki četvrti muškarac i svaka peta žena pate od hipertenzije, a mnogi i ne znaju da imaju taj zdravstveni problem.
Vežbanje je sve ređe od četvrte decenije
Vežbanje je jedan od najboljih načina da se krvni pritisak drži pod kontrolom. U studiji sprovedenoj u SAD posmatrano je 5.000 ispitanika i praćeno njihovo zdravstveno stanje tokom tri decenije. Praćena je njihova fizička aktivnost i da li konzumiraju alkohol ili su aktivni pušači. Pri svakoj kliničkoj proceni, krvni pritisak je meren tri puta u razmaku od jednog minuta. Primećeno je kod oba pola ispitanika da je nivo fizičke aktivnosti znatno opao između 30. i 40. godine života. Ujedno je primećen i veći broj slučajeva sa hipertenzijom.
Preporučena aktivnost do 60. godine
Istraživači su zaključili da je redovno fizičko vežbanje u mlađem životnom periodu (od 18. do 30. godine) presudno za sprečavanje hipertenzije u starijoj dobi. To naravno samo pod uslovom da se sa fizičkom aktivnošću nastavi i srednjim godinama. Stručnjaci savetuju da bi idealno bilo da se vežbe praktikuju do 60. godine života.
Žene manje aktivne
U studiji je primećeno i da su žene posle 30. godine bile manje fizički aktivne od muškaraca. Najveći broj ispitanica je naveo da nemaju vremena za vežbe jer su preko sedmice zauzete poslom i brigom oko porodice. Nedostatak vežbanja i vremena posebno je primećen kod samohranih majki.
Japan uveo obavezne vežbe tokom radnog vemena
Koliko je vežbanje bitno za osobe u zrelom dobu koje su radno aktivne pokazuje i slučaj iz Japana. Sve više firmi u zemlji izlazećeg sunca uvodi obavezno vežbanje za svoje zaposlene u trajanju od pola sata svakoga dana. U preduzećima su napravljene posebne prostorije za vežbanje a od vežbi nisu izuzeti ni oni koji rade od kuće. Oni su takođe u obavezi da u svojim domovima tokom radnog vremena vežbaju pola sata dnevno.
