Meningitis je upala moždanica ili meninga, koje obavijaju moždano tkivo i kičmenu moždinu. Od ove bolesti može svako da se razboli, pa i novorođenčad. Meningitis je, kako se smatra, najveća pretnja za život dece, a prvi simptomi bolesti zahtevaju hitno lečenje deteta u bolničkim uslovima.
Najopasnija vrsta meningitisa
Izazivači meningitisa su virusi, bakterije, toksini, gljivice. Najčešće su virusne, ali najopasnije su bakterijske upale, koje mogu da ostave trajne posledice na dete u vidu oštećenja mozga. Oko 40 odsto bakterijskog meningitisa, u prvim mesecima života, završi se smrtnim ishodom.
Bakterijski meningitis zahteva bolničko lečenje, tokom kojeg novorođenče dobija intravenozno antibiotike. Deca koja se oporave, imaju u 50 do 60 odsto slučajeva oštećenja vida ili epilepsiju.
Bolest se može javiti, u prvoj nedelji nakon rođenja za bebe rođene u terminu, i u prva 72 sata za prevremeno rođenu decu, ili čak i nešto kasnije tokom prvih 28 dana. Kod lečenog meningitisa, stopa smrtnosti može biti i do 40 odsto tokom prvog meseca života. S druge strane, virusni meningitis je blaži oblik bolesti. Iako je poces lečenja veoma spor, većina dece se potpuno oporavi od posledica virusnog meningitisa.
Zašto su bebe toliko osetljive?
Rad objavljen 2021. objašnjava da su novorođenčad podložnija infekcijama, jer imaju slab imunološki sistem, koji se bori protiv infekcija i krvno-moždanu barijeru, čiji je zadatak da spreči prodor infekcije u mozak i krv.
Paraziti ili gljivice, takođe mogu izazvati meningitis, ali ove infekcije javljaju se samo kod odojčadi sa slabim imunološkim sistemom.
Kako se sve može dobiti bolest?
Studija iz 2014. primećuje da je glavni način prenošenja bolesti na samom rođenju. Beba prolazi kroz porođajni kanal majke i izložena je nizu patogena, mikroba koji izazivaju infekcije.
Kasniji meningitis, koji se javi u roku od 28 dana od rođenja, obično je posledica, kontakta sa patogenima iz medicinskih uređaja, kao što su cev za hranjenje ili kateter. Uzrok može biti i loša higijena ruku medicinskog osoblja, to jest, mogućnost da se meningitis s inficiranog prenese na zdravo dete putem ruku.
Nekad je bolest praćena normalnom temperaturom
Usled ozbiljnosti bolesti, neki roditelji pomisle da je svaka povišena temperatura meningitis. Bolest se ispoljava i ispupčenom tačkom na glavi deteta, koje je pospano i ima visoku temperaturu. Moguće je, ipak, da dete ima meningitis, naročito do trećeg meseca, i da ima normalnu tempteraturu.
Dete brzo diše, drhti, nema apetit ili povraća, koža je bleda ili plavkasta. Javlja se i razdražljivost, plače, nekada je tiho i trza se, ima hlade rukice i stopala, proliv. Bolest se može ispoljiti i ukočenošću, trzajućim pokretima, nekada je prisutan i osip i ljubičaste modrice po koži. Pojedini simptomi se mogu jsviti i pre osipa.
Neurološke komplikacije kod 60 odsto slučajeva
Smatra se da se kod oko 60 odsto beba, koje prežive meningitis razviju hronične neurološke bolesti i komplikacije, kao što su epilepsija, problemi s pokretima, kognitivne poteškoće, mogući su problemi s vidom i sluhom.
Neka istraživanja, navode da deca koja prežive meningitis u prvih pet godina života, imaju 10 puta veći rizik za razvoj invaliditeta.
Dijagnostika
Pored fizičkog pregleda deteta, lekari rade i lumbalnu punkciju koja je postupak kojim se uzima mala količina moždane tečnosti (likvora). Ova dijagnostička procedura potvrđuje postojanje meningitisa. Provera krvne slike, može biti od pomoći u otkrivanju patogena izazivača meningitisa.
Testovi skeniranja MRI ili CT ne mogu dijagnostikovati meningitis, ali pružaju dodatne informacije o tome da li postoje inflamatorne promene u moždanim ovojnicama. CT može ukazati i na druga stanja koja imaju simptome slične onima kod meningitisa. Bris iz grla, nosa ili rektuma, može otkriti specifične viruse koji su izazvali meningitis.
Lečenje
Meningitis se javlja naglo, čim se jave privi simptomi,neophodna je hitna medicinska nega. Lečenje bakterijskog meningitisa zahteva hospitalizaciju deteta. Beba intravenozno prima antibiotike 14 ili 21 dan, dužina terapije zavisi od vrste bakterije koja je pokrenula bolest. U slučaju neuroloških komplikacija, primenjuje se kognitivna terapija, fizikalna terapija, lekovi, socijalna podrška.
Moja sestra nazalost vise nije sa nama otisla je krajem 2o2o god imala je 41god i 7 meseci starosti,dobila je strasnu upalu krajnika sa 1ogodina,pre toga sa 2god imala operaciju noge,krajnici pocrneli nisu izvadjeni na vreme a zatim strasni bakt meningitis koji je trajno ostetio sluh,borila se hrabro posle bakt meningitisa vise od 3ogodina ,nije na vreme virus otkriven,pila lekove a nekada zenice otisle joj gore a kad imala 17god organizam postao imun na lek meleril pa se stanje pogorsalo,imala glasove derala se itd nadzor roditelja 24h ,hrabro se borila medjutim srce je oslabilo usled tolikih godina pod lekovima a i vrat je ukocen bio,kicma totalno pojedena,bubrezi bili losi,vilica ukocena bila,jela i pila,svakodnevna masaza ledja nogu,kukova,dodaci ishrani,sve moguce hrane vitamine negu ali eto dalje nije moglo pored nadcovečnških napora roditelja i mene da ublazimo stanje njeno jer na kraju voda oko srca i infarkt i tu nije moglo nista jer kazu lekari da je uspeh toliko pregurati posle uzasnih operacija