1. Strogo se pridržavati satnice? Kako?
Posle porođaja kada ne znaš gde ti je glava, nije loše uspostaviti harmoničan ritam dnevnih obveza, po sistemu „sve se odvija po tačno određenoj satnici“. U početku je to skoro nemoguće izvesti. U prva dva, tri meseca mnogo je pametnije držati se fleksibilnog plana da ne bi stvorili veliki pritisak i sebi i drugima, a samim tim preneli i na bebu.
2. Nisu sve bebe iste
Osnovna mana striktnog režima dnevnih obaveza je to što se temelji na pretpostavci da su sve bebe iste, a to, naravno, nije istina. U slučaju da se vaša beba ne uklapa u brižljivo osmišljen plan dnevnih aktivnosti, pomislićete da je to vaša greška – što, takođe, nije istina. Umesto da sprovodimo propisan plan iz knjige trebalo bi pratiti prirodni ritam svoje bebe, koji ona pokazuje na različite načine. Tako neće biti umora i stresa.
3. Sve mora biti sterilisano ili ipak – ne?
Svi znaju da je održavanje higijene važno, naročito u prvih šest meseci bebinog života, kada joj je imunitet još uvek nedovoljno razvijen. Čistoća je još važnija ako bebu hranimo pomoću flašice, jer se bakterije u nehigijenski pripremljenom veštačkom mleku vrlo brzo razmnožavaju uzrokujući brojne stomačne tegobe.
Međutim, opsesivno sterilisanje svega što se nalazi u kući nije rešenje, ali temeljno pranje ruku i bebinog pribora jeste. Stručnjaci s pravom naglašavaju značaj čestog pranja ruku. Sterilizator nije zamena za pravilnu higijenu ruku, već njegova primena može tpružiti lažan osećaj sigurnosti.
Ako hranimo bebu na bočicu, pranje u sudo mašini sasvim je sigurno.
4. Da li naterati dete da pojede sve iz tanjira?
Nema roditelja koji se nije uznemirio jer je njegov mališan ostavio pola obroka u tanjiru. Ipak, stručnjaci tvrde da ne treba po svaku cenu prisiljavati dete da jede ako ne može. Mala deca imaju mnogo jednostavniji odnos prema hrani nego odrasli. Ona jedu kada su gladna i prestaju kada osete da su sita. Ako ih budemo prisiljavali da jedu više nego što žele, narušićemo prirodan odnos prema hrani i stvoriti naviku prejedanja. A to vodi u gojaznost.
Veličina porcije za dvogodišnjaka daleko je manja nego što većina roditelja misli: zato treba slediti formulu „koliko godinica, toliko šačica“. U prevodu, obrok za dete uzrasta od godinu dana onoliki je koliko stane u njegovu šaku.
5. Uključiti dete u što više aktivnosti?
Kurs plivanja, gimnastika za najmlađe, muzičke grupe… Svi roditelji žele da se njihovi mališani pravilno razvijaju, socijalizuju i mentalno stimulišu. Ipak, nema potrebe da preopteretite sebe i dete i da jurite s jednog mesta na drugo svakog dana. Većina ovih aktivnosti je korisna, i prilika su da se družite s drugim roditeljima. Objektivno, i igranje s loncima koje je izvuklo iz tvog kuhinjskog ormarića može biti stimulativno za mozak deteta.
Pustite dete da samo nađe zabavu za sebe. Ono ne treba baš uvek da zavisi od roditelja da bi pronašlo nešto zanimljivo za istraživanje.
