Medicinski informativni portal
Naslovna / Deca

Verbalno nasilje ostavlja ozbiljne posledice na razvoj deteta

Priredio/la: M. R.
15:00 - 28. 07. 2021.
Izvor: Fondacija "Tijana Jurić"

Svaki vid zlostavljanja ostavlja traume na dečjoj duši, zato je veomo važno prepoznati i reagovati na verbalno nasilje, kako od strane vršnjaka, tako i od odraslih

Traume, verbalno nasilje, deca Tragovi na duši dece koja doživljavaju nasilje ostaju i za budući život Foto: Shutterstock

Aktuelna istraživanja pokazuju da verbalno zlostavljanje, jedno od najčešćih vidova nasilja nad decom, može biti jednako destruktivno u emotivnom smislu kao i fizičko i seksualno nasilje. Izlaganje deteta izrugavanju i ponižavanju nosi sa sobom podjednako velik rizik od razvijanja depresije i anksioznosti, kao i bilo koji drugi vid zlostavljanja, piše Timea Kukla iz Fondacije „Tijana Jurić“.

Opasno je kada dolazi od vršnjaka, ali i još opasnije kada dolazi od figura koje bi trebalo da budu autoriteti – poput roditelja, nastavnika ili trenera. Uz to, kada dolazi od strane odraslih, ovaj vid zlostavljanja najčešće je zamaskiran u neke metode disciplinovanja dece.

Šta sve spada pod verbalno zlostavljanje

  • prozivanje, omalovažavanje, psovke i uvrede poput „Glup si“ , „Ti si najgore dete koje znam“
  • pretnja napuštanjem: „Voleo bih da se nikada nisi rodio“, „Trebalo je da te dam na usvajanje“ – ova vrsta verbalnog zlostavljanja stvara osećaj da vaše dete nije poželjno u porodici
  • pretnja telesnim povredama: ,,Samo tako nastavi i ima da budeš plav od batina“ – ovakav vid pretnji kod deteta izazivaju strah i nepoverenje
  • izazivanje osećaja krivice: „Ti si razlog što se mama i ja svađamo svaki dan’’, „Da ne moram da se brinem o tebi, sad bih bila na plaži…’’, „Da nisi bio tako nespretan, tvoja sestra se ne bi povredila’’ – slušajući ovakve rečenice, dete će pomisliti da je loša osoba koja zaslužuje da bude nesrećna
  • sarkazam: „Bravo! Baš si pametna!“ – deca ne razumeju ironiju i sarkazam, pa će najverovatnije biti zbunjena pozitivnom reakcijom na negativan ishod ako su, recimo, prosuli sok ili napravili neku drugu štetu

Neke od indicija da dete doživljava verbalno zlostavljanje

Iako je teško otkriti ovaj vid nasilja ako mu se ne prisustvuje, postoje neki znaci koju mogu da ukažu na pojavu. Za razliku od fizičkog, simptomi verbalnog zlostavljanja su suptilniji i ne moraju da se ispolje odmah, već mesecima, pa čak i godinama kasnije. Obratite pažnju ako dete:

  • ima negativnu sliku o sebi – ovo je najčešći i najprisutniji efekat verbalnog zlostavljanja; dete će obično krenuti samo za sebe da govori: „Glup sam“ ili „Niko me ne voli“
  • povlači se u sebe – dete oseća da nije dovoljno dobro za svoje roditelje, a samim tim ni za ostatak sveta oko sebe
  • samopovređuje se  – grebanje, sečenje, štipanje, kao i svi drugi oblici samopovređivanja ukazuju na to da dete ima problem sa kojim ne ume da se izbori, uz mogućnost verbalnog ili nekog drugog vida zlostavljanja
  • pokazuje agresiju – studija iz Njuhempšira otkrila je da su verbalno zlostavljana deca pokazala veću stopu fizičke agresije i delinkvencije; deca koja su verbalno zlostavljana mogu svoju revolt i snagu da dokazuju udaranjem druge dece ili svađom, kao i zlostavljanjem životinja
  • ima usporen razvojusporavanje se može pojaviti u fizičkom, socijalnom, akademskom ili emocionalnom razvoju deteta, može da pokazuje poteškoće u sklapanju prijateljstava, da zaostaje u školi, a mogu da se pojave i regresivne radnje kao što su ljuljanje, sisanje palca ili mokrenje u krevet

Kada ste nezadovoljni ili pod stresom, suzdržite se od davanja komentara detetu

Ono što svako može da uradi na svesnom nivou je da se u trenucima stresa i besa suzdrži od toga da se detetu govori bilo šta zlobno ili sarkastično. Nikada nemojte zaboraviti da ste baš vi detetu uzor. Kada osetite da vas preplavljuju blokirajuće ili negativne emocije, povucite se, a umesto vređanja i vikanja, uvek budite iskreni sa detetom. Recite mu: ,,Sada sam jako ljut, uzeću tajm-aut.’’

Ova metoda deluje uspešno i na odrasle i za decu.

Udahnite polako, duboko, sačekajte pet minuta, a onda smireno porazgovarajte sa detetom. Na ovaj način pokazaćete dobar primer kako i dete treba da se ponaša kada je ljuto ili nečim nezadovoljno.

Eksplozivnim emocijama, uvredljivim rečima i povišenim tonom deci pokazujete da ste jači od njih, da nemaju pravo glasa, da ne mogu da se izbore za sebe i na taj način od njih pravite potencijalne zlostavljače, šireći krug zlostavljanja.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend