Medicinski informativni portal
Naslovna / Deca

BRNU virus – bolest ruku, nogu i usta izaziva virus iz creva deteta, objašnjava dr Marija Golubović

Piše: Danijela Tadić
15:00 - 14. 07. 2021.

BRNU se lako prenosi preko sekreta iz nosa, salivacije i ranica iz usta, promena na šakama i prljavih ruku i posebno preko kontaminiranih igračaka. Zato zaražena deca ne bi trebalo da idu u vrtić sve dok se u potpunosti ne oporave

BRNU virus- bolest ruku, nogu i usta- dečja infekcija Zaražena deca, usled lakog prenosa virusa, ne bi trebalo da idu u vrtić dok se u potpunosti ne oporave Foto: Shutterstock

Visoke letnje temperature i loša higijena ruku glavi su faktori za pojavu BRNU virusa, poznatijeg kao bolest ruku, nogu i usta, u našim vrtićima. Bolest uglavnom lako prođe bez komplikacija, a najveći problem je brzo i lako širenje virusa koji se usled visokih temperatura duže zadržava na kontaminiranim površinama, naročito kontaminiranim igračakama. Po rečima lekara, najbolja prevencija je redovna higijena ruku i igračaka.

Dete odbija hranu zbog ranica u ustima

Zaražena deca, usled lakog prenosa virusa, ne bi trebalo da idu u vrtić dok se u potpunosti ne oporave. BRNU se lako prenosi preko sekreta iz nosa, salivacije i ranica iz usta, promena na šakama i prljavih ruku i posebno preko kontaminiranih igračaka. Pedijatriji stoga savetuju pojačane higijenske mere posle upotrebe toaleta, pre obroka i spremanja hrane, a savet je da se u kolektivima, gde se virus pojavio, obavezno dezinfikuju i igračke.

Izazivač bolesti je enterovirus, koji se nalazi u digestivnom traktu, u crevima deteta. Dosta dugo se zadržava na kontaminiranim površinama. Prenosi se dodirom, putem prljavih ruku. Inkubacija traje od 3 do 5 dana. Manifestuje se temperaturom do 38 stepeni, a nekada stanje može biti praćeno i glavoboljom i roditelji se najčešće žale da dete odbija obroke. Prilikom pregleda dijagnostikujemo promene u ustima u vidu malih ranica, pa zato i dete slabije jede – kaže za portal eKlinika pedijatar dr Marija Golubović.

Plikovi mogu da puknu i stvore ranice i na šakama i stopalima

Gradski zavod za javno zdravlje potvrđuje da su prijavljene dve epidemije BRNU virusa u Beogradu. Prva sedmog maja ove godine, kada je zaraženo osmoro dece, druga u junu, kada je prijavljeno 15 malih pacijenata.

Tipično za ovu virusnu bolest, pored promena u ustima, jesu i vezikulice, mali plikovi, koji se javljaju na šakama i stopalima, mogu se javiti i tečne stolice i povraćanje. Doktorka Golubović objašnjava da ovi plikovi mogu da puknu i stvore male rane.

-Veoma je bitna higijena kože. Ako ti plikovi puknu i stvore se ranice na dlanovima i tabanima, stanje se leči odgovarajućim antibiotskim mastima. Promene u ustima se tretiraju ili gelovima ili sprejićima za suzbijanje tegoba, temperatura se leči antipireticima, a stanje ne zahteva antibiotsku terapiju, u smislu uzimanja lekova. Reč je o virusu, to je bolesti ruku, stopala i usta koja je tipična za ovaj period, za leto i nešto više temperature – naglašava dr Marija Golubović.

Nekada se i roditelji zaraze

Kako podseća naša sagovornica, dešava se da se i roditelji zaraze preko deteta, ali, kod odraslih je stanje mnogo lakše i bezbolnije.

– Roditelji kažu „i mi smo imali temperaturu“, nekada se uplaše, jer dete zbog ranica u ustima neće da jede. Samo je potrebno strpljenje, jer ništa nije u suštini strašno. Savet je da se prave kašasta, mekša jela, da se ne koristiti tvrda i puno slana hrana, jer to dovodi do dodatne iritacije sluznice usta. Ukoliko voće ima ljusku, obavezno je da se ona ukloni – savetuje dr Golubović i naglašava da je zbog svega bitno da se navika redovnog pranja ruku stekne u određenom uzrastu.

Nešto starija deca već imaju izgrađene higijenske navike da peru ruke posle upotrebe toaleta i pre jela. Ne postoji mogućnost da se 100 odsto dece tako ponaša, posebno dete u drugoj ili trećoj godini, ali tada je bitno da izgradi dobre navike. Tokom leta se i namirnice lakše kvare, pa je posebno bitno oprati voće i povrće, pre nego što se stavi u frižider. Savet je i da se hrana malo rashladi jer, ako se koristi vruća, može da ubrza rad creva i prouzrokuje tečne stolice – ističe naša sagovornica.

Preležana bolest ne garantuje trajan inunitet

Virus najčešće pogađa decu od druge do treće godine, a veliki broj lako preleži bolest i dobije solidan imunitet.

– Može da se desi recidiv, na primer sledeće godine, s blažom kliničkom slikom. Jednom preležana, ova bolest ne garantuje trajni imunitet, može se ponoviti, ali retkost je da se deca posle pete godine razbole. Bolest traje oko desetak dana, bitno je da se te promene u ždrelu saniraju, da dete nema više bolova. Karakteristično je da se pored afti i ranica u ustima javlja i blago crvenilo u grlu. Važno je, s obzirom na to da je u pitanju infektivna bolest, da dete tokom tih 10 dana ne ide u vrtić – napominje dr Marija Golubović i još savetuje da, deca još koji dan ne odlaze u vrtić, ukoliko plikovi puknu i pojave se ranice na šakama.

Iako nema temperaturu, dete ne bi trebalo da boravi u kolektivu, kako se zbog kontakta te ranice ne bi inficirale – upozorava dr Golubović.

Najteža i najređa komplikacija je meningitis

Bolest BRNU prvi put je zabeležena 1957. godine na Novom Zelandu. Epidemije BRNU javile su se 2011. i 2012. godine kod dece u Severnoj Americi. Tada je, kao uzročnik, potvrđen koksaki virus A6 (CVA6), koji je prouzrokovao težu formu bolesti. Najčešći prouzrokovači BRNU u svetu su koksaki virus A16 i enterovirus 71. Komplikacije kod BRNU virusa su veoma retke, a u najtežim slučajevima bolesti može doći do meningitisa (upale moždanih ovojnica).

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend