Morbilli ili na latinskom “mala bolest“, spada u red deset najznačajnijih zaraznih bolesti na svetu, mnogo lakše se prenose od virusa SARS-CoV-2 ili gripa. Bolest, uglavnom, prođe bez većih komplikacija, ipak, u nekim slučajevima može doći do ozbiljnog zapaljenja pluća ili mozga i smrtnog ishoda. Najugroženija su deca do pet godina, starije nevakcinisane osobe, ali i najmlađi teški hrnonični bolesnici koji ne smeju da prime MMR vakcinu.
Udruženje pedijatara Srbije naglašava da je u našoj zemlji stopa obavezne vakcinacije protiv morbila opala za 25 do 30 odsto, predsednik Udruženja prof. dr Georgios Konstantinidis u razgovu za eKliniku upouzorava na moguću epidemiju morbila posle covida 19.
– Nema razloga da jednu epidemiju zamenimo drugom i da iz covid 19 uđemo u epidemiju malih boginja – kaže dr Konstantinidis.
Poslednja epidemija u Srbiji odnela 15 ljudi
Prema iveštaju Instituta za javno zdravlje ‘’Dr Milan Jovanović Batut’’ od pоčеtка окtоbrа 2017. gоdinе, zаključnо sа 23. avgustom 2019. gоdinе nа tеritоriјi Srbiје, uključuјući i tеritоriјu nаdlеžnоsti Zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе Kоsоvsка Mitrоvicа, rеgistrоvаno je ukupnо 5.798 slučајеvа mаlih bоginjа, оd kојih je .2946 lаbоrаtоriјsкi pоtvrđеno u Institutu za virusoloogiju, vakcine i serume „Tоrlаk“.
Krајеm dеcеmbrа 2017. gоdinе priјаvljеn је prvi smrtni ishоd оd mаlih bоginjа u Srbiјi, pоslе 20 gоdinа. Dо krаја аprilа 2018. gоdinе priјаvljеnо је јоš 14 smrtnih ishоdа uzrоlоvаnih mаlim bоginjаmа. Nајmlаđа оbоlеlа оsоbа је imala samo 15 dаnа, а nајstаriја 71 gоdinu. Nајvеći brој оbоlеlih је u uzrаsnim grupаmа mlаđim оd pеt i stаriјim оd 30 gоdinа. Vеćinа оbоlеlih оsоbа (94 odsto) је nеvаkcinisаnа, nеpоtpunо vаkcinisаnа ili nеpоznаtоg vаkcinаlnоg stаtusа.
– Problem je što se uglavnom razboljevaju deca do pet godina. Statistika je gora o čemu svedoči poslednja epidemija. Imali smo oko 5.000 registrovanih obolelih od morbila, s tim što je oko 2.600 bilo dokazano laboratorijom. Bilo je 15 smrtnih slučajeva, te sve smrti bile su dokazane laboratorijom. Verovatno je bilo još nedokazanih slučajeva koji nisu ubačeni u statistiku, to jest ona grupa koja nije potvrđena laboratorijom. Ne bih da licitiram ljudskim životima, jer svaka smrt je tragedija za sebe, ali ovo je čisto ilustracija ozbiljnosti ove bolesti – kaže prof. Konstantinidis.
Od početka godine registrovan jedan slučaj
Iz Instituta za javno zdravlje ‘’Dr Milan Jovanović Batut’’ u saopštenju dostavljenom eKlinici navodi se da je izrada izveštaja o sprovedenoj imunizaciji za 2020. godinu u toku, prema zakonom utvrđenoj dinamici.
– Još uvek nisu dostupni podaci na nacionalnom nivou. U Srbiji se kontinuirano sprovodi nadzor nad svim slučajevima sumnje na morbile. Od početka 2021. godine do danas registrovan je jedan slučaj malih boginja, u januaru mesecu na teritoriji Nišavskog okruga. Tokom 2020. godine nije bilo registrovanih slučajeva malih boginja na teritoriji Republike Srbije – napominju u Institutut „Batut“.
Morbili su veoma zarazna bolest koju izaziva Morbilivirus. Ova infekcija se prenosi kapljično, virus se u pljuvački zaražene osobe, kada se ona na primer iskašlje, zadržava neko vreme u vazduhu i tako može preživeti i oko dva sata.
Bili smo skoro na idealnih 95 odsto
Struka navodi da za male boginje ne postoji lek, već samo preventiva u obliku MMR vakcine. Prvu MMR vakcinu dete bi trebalo da primi od 12 do 15 meseci i nakon toga do 7 godina, ili pre polaska u prvi razred osnovne škole.
– Posle epidemije 2017/18. povećali smo procenat obuhvata imunizacijom sa 82 na 92 odsto dece. Bila je uzlazna linija, skoro smo došli do idealnih 95 odsto. Onda je usledila pandemija, jedno vreme smo bili zaključani, pa se bolest i nije mogla širiti. Posle toga se primećuje da roditelji iz straha od covid 19, izbegavaju da dovedu decu na vakcinaciju u domove zdravlja. Nama razloga da se deca ne vakcinišu, pa apelujem i na roditelje i moje kolege da se ponašaju u skladu s medicinom zasnovanom na dokazima – naglašava prof. dr Konstantinidis.
On objašnjava da ništa nije bolja situacija ni u okolnim zemljama. Prema podacima prof. dr Konstantinidisa u Crnoj Gori je imunizovano samo 10 odsto dece, slab obuhvat je i u drugim zemljama u okruženju. Svemu ovome pored covid 19 kumovale su i priče o tome da MMR vakcina može da izazove pojavu autizma.
– Sve je počelo 1998. godine kada je ugledni medicinski časopis Lancet, objavio članak o većoj incidenciji autizma kod dece koja su primila MMR vakcinu. Godine 2004. koautori su se odrekli tog rada, 2008. dokazano je da je rad bio u sukobu interesa. Lancet je povukao članak, a nakon toga 2010. uputio i zvanično izvinjenje. Priča je netačna i neutemeljena, jer se imunizacija sprovodi u uzrastu kada se inače pojavljuju prvi znaci autizma. U Danskoj u velikoj studiji, praćena su deca iz više generacija i nije dokazana veća učestalost autizma među vakcinisanom decom. U Japanu u oblasti Jokohama, u jednom momentu je prekunuta vakcinacija, učestalost autizma je bila ista, kao i tokom godina kada je trajala vakcinacija – objašnjava dr Konstantinidis.
“Neću da vakcinšem moje dete’’
On navodi da nijedan sastojak MMR vakcine ne dovodi do autizma, ali ističe da su moguće reakcije kao i na svaku vakcinu.
– To je samo svedočanstvo da će ostati dobar imunitet. Bilo kakve ozbiljnije komplikacije nisu ništa češće u odnosu na neku drugu vakcinu. Postoji i još jedna veoma bitna stvar, neko kaže: “Pa šta, ja neću da vakcinišem moje dete, to je moje dete“. Jeste, to je tvoje dete, ali postoji i dete koje zaista ne može da se vakciniše iz medicinskih razloga. To su najmlađi maligni bolesnici, oni s teškim imunološkim oboljenjima, deca koja su alergična na neku od komponenti vakcine, jer se ona gaji na pilećim embionima, pa je alergija na jaja, kontraindikacija. Ta deca, ne mogu da se vakcinišu i to je najosetljivija populacija, nije fer da njih izložimo bolestima – upozorava prof. dr Konstantinidis.
I starija populacija koja nije preležala bolest u dečjem uzrastu, kako objašnjava doktor ima teoretske šanse da se razboli. Vakcinacija je u bivšoj SFRJ počela 1971. godine.
– Postoji jedna velika grupa nevakcinisanih, tokom ratova 90- ih, nije bio veliki procenat obuhvata. Možda je neko dobio samo jednu dozu vakcine i ta grupa je u riziku da se razboli, ali uz verovatno neku blažu kliničku sliku. Čak i oni koji su dobili dve doze vakcine, treba da znaju da ona nije 100 odsto efikasna, njena učinkovitost je oko 85 odsto. Postoji mogućnost da onih 15 odsto dobije bolest, s tim, što će imati blažu kliničku sliku bez teških komplikacija -objašnjava doktor.
Morbili resetuju imunološki sistem
Epidemiolozi navode da zaražena osoba može preneti infekciju na druge, dva do četiri dana pre i četiri dana dana posle izbijanja ospe. Prvi znak morbila je najčešće povišena temperatura, koja se javlja od 10 do 12 dana od kontakta sa virusom.
U početnom stadijumu javljaju se curenje iz nosa, kijavica, suv kašalj i bol u grlu. Na unutrašnjoj strani obraza pristune su male bele tačkice Koplikove mrlje koje se obično posle 24 sata povlače. Prelaz u osipni stadijum je postepen. Nastaje obično tri do četiri dana od pojave prvih simptoma sa skokom temperature i do 40 stepeni. Dolazi do pojačanog suzenja očiju, sekrecija nosa, kašalja. Nakon nekoliko dana izbija osip, obično na licu i gornjem delu vrata. Tokom sledeća tri dana osip se širi. Osip traje od pet do šest dana, a zatim bledi. Trudnice koje se zaraze ovim virusom su pod rizikom od teških komplikacija zbog čega se njihova trudnoća može završiti prevremenim porođajem ili pobačajem.
Infekcija malim boginjama dovodi do smanjenja imunih sposobnosti organizma, stoga, većina komplikacija nakon ove bolesti su zapravo posledica pada imuniteta i novih sekundarnih bakterijskih i virusnih infekcija. Postoje čak pretpostavke, da morbili čine veliku štetu organizmu tako što praktično ‘’resetuju imunološki sistem’’, usled čega on ‘’zaboravi“ šta je do tada naučio o izazivačima bolesti.
