Medicinski informativni portal
Naslovna / Deca

Muzika koju beba sluša dok je u stomaku ima veliki uticaj na pravilan razvoj

Piše: Marijana Rajić
8:00 - 25. 01. 2021.

Muzikolozi kažu da bebe koje primaju muziku preko majke pre i posle rođenja, rastu i razvijaju se uspešnije od druge dece – smirenije su, lepo jedu,  bolje spavaju, tečnije pričaju…

Bebe često odgovaraju na zvuk pokretom ruku, nožica ili glave Foto: Shutterstock

Od svih čula, čulo sluha je jedino koje pruža priliku plodu da uspostavi neku vrstu komunikacije sa spoljašnjim svetom dok još boravi u majčinom stomaku, i to je jedino čulo koje se tada može stimulisati. Kad se beba rodi, ona već ima mnogo razmenjenih, u našem slučaju, zvučno – emotivnih iskustava i sećanja vezanih za majku a rana bliskost sa muzikom donosi i puno benefita za bebu: razvoj lingvističkog kapaciteta i inteligencije, auditivnu memoriju, dar za imitaciju – kaže za eKlinika portal Milijana Majstorović, defektolog i sertifikovani muzikoterapeut.

Reč fiziologije  – šta zapravo beba u stomaku može da čuje

Između 10. i 12.nedelje plod čuje prvo intrauterine (unutrašnje) zvukove a kasnije, od četvrtog meseca (16.nedelja), počinje da prepoznaje i zvukove iz spoljašnje sredine. Međutim, to ne znači da je bebin mozak sposoban da dekodira sve te informacije.

– Kao što znamo, bebe se konstantno razvijaju, ali tokom prva četiri meseca dok se nalaze u maminom stomaku, mnoge funkcije su i dalje nezrele – kaže Majstorović. Bebe počinju da osećaju vibracije kroz amnionsku tečnost i da čuju između četvrtog i petog meseca, od tog momenta one mogu da čuju zvuk ili zvukove, posebno one visokofrekfentne – ti zvukovi mogu da je stimulišu ali i da ometaju. Bebe često odgovaraju na zvuk pokretom ruku, nožica ili glave. Početkom trećeg trimestra auditivni sistem se smatra funkcionalno razvijenim sa anatomske tačke gledišta.

Naša sagovornica objašnjava da beba mamin glas čuje od početka, ali i, što je veoma zanimljivo, rad maminih organa. Tako beba takođe čuje: mamine otkucaje srca, ritam disanja, digestivni (probavni) sistem, prolazak krvi kroz pupčanik, mišićne pokrete majke, majčin glas i vibracije svih govornih organa, a postepeno se tu uključuju i zvukovi iz spoljne sredine: tatin glas, muziku koju slušaju mama i tata, braća, sestre, pa čak i oglašavanje kućnih ljubimaca.

Slušalice na stomaku – najveća zabluda mnogih mama

Muzika/zvuk  deluju kao aktivni transmiter direktno na bebin ćelijski sistem kao i na hipofizni sistem pri tome stvarajući impresiju. Stoga će različite senzacije biti inkorporirane od strane bebe posle rođenja i ponavljanjem tih zvukova tj. muzičko zvučnih iskustava evociraće se sećanje na prijatno intrauterino stanje.

Sagovornica eKlinike razbija i jednu veliku predrasudu.

– Važno je pomenuti da kad govorimo o muzici u trudnoći, najčešće srećemo sliku mame koja drži slušalice na stomaku. Moram da vas razočaram da beba, nažalost, to ne čuje, te samim tim nema nikakve razmene koja je neophodna da bi se veza ostvarila. Mama ima potpuno odvojen auditivni sistem od bebe. Ovo su upravo neki od mitova koje razbijamo na našim prenatalnim muzičkim radionicama – kaže naša sagovornica koja ima veliko iskustvo u direkntom radu sa budućim mamama i bebama u prenatalnom ali i postnatalnom periodu.

Šta je epigenetika i zašto je važna

– Pored senzornog sveta, treba imati u vidu da razvoj nervnog sistema, tokom trudnoće, zavisi ne samo od nasleđenog genetskog materijala. Naime, intrauterina sredina ima takođe oblikujuću ulogu/funkciju, ona je takođe važna i nosi veliko značenje i istinsku odgovornost uloge majke tokom trudnoće. Stoga, mame, pazite šta mislite, kako se osećate, sa kim provodite svoje vreme i kako komunicirati sa bebom dok je još u stomaku – upozorava muzikoterapeut.

Nauka koja se više bavi ovim delom zove se epigenetika.

Najvažniji saveti za buduće roditelje o muzici u toku trudnoće

Jedno od najčešćih pitanja koja se sagovornici eKlinike postavljaju je svakako: “Šta je dobro slušati tokom trudnoće?”,

– Mišljenja sam, ukoliko govorimo o reprodukovanoj muzici, da je to muzika koju majka voli da sluša i koja je na neki način “pomera”, deluje pozitivno na nju. To bi bila možda najbolja mera. Ukratko, birajte muziku koja vama odgovara, koja vam prija i ne preterujte u istoj jer to može dovesti do hiperstimulacije ploda. Sa druge strane, ako pričamo o pevanju koje je mnogo konektivnije i efikasnije, lagane pesme posvećene bebi su pravi izbor. To i jeste jedna od aktivnosti naših prenatalnih muzičkih radionica a u praksi se zove “personalizovana pesma za bebu” (Womb song). Ukoliko radite individualno sa nekim, kroz terapeutski “setting”, gde imate jasan terapeutski cilj, osoba koja je trenirana poput muzikoterapeuta je ta koja bira muziku u zavisnosti od onog šta želi da postigne u konkretnom slučaju – dodaje.

Kako vežbe na radionicama uz muziku utiču i na bebu i na mamu

Jedan od motiva sagovornice eKlinike za pokretanje prenatalnih muzičkih radionica bio je upoznavanje ploda i komunikacija s njim još u gestacijskom periodu kako bi se podigla svest o tom malom, svesnom biću koje živi u maminom stomaku i koje već tad oseća, uči i pamti.

– Dakle, sve te psihičke funkcije razvijaju se još u stomaku, a ne u trenutku dolaska bebe na svet. Zašto da propustimo taj važan period tek tako? Ne možemo a da ne pomenemo i pre i perinatalnu psihologiju, na kojoj se radionice i zasnivaju – kaže Majstorović. – Naime, prenatalna psihologija bavi se izučavanjem bića počev od začeća, gestacije i prve godine života. Koliko god i dalje prenatalna psihologija delovala većini nepoznata ili manje bliska oblast, moja zainteresovanost za nju otišla je nešto dalje edukujući se za pre i perinatalnog edukatora u okviru jedne od vodećih asocijacija u ovoj oblasti – u pitanju je Asocijacija za pre i perinatalnu psihologiju i zdravlje (APPPPH).  Udruživši ta saznanja sa muzikom, zvukom, muzikoterapijom za koju sam edukovana, logičan potez bio je da ponudim i pružim trudnicama autentično, novo iskustvo koje mogu da prođu ali i da dobiju korisne informacije iz pre i perinatalnog perioda.

Milijana Majstorović edukovala se kao muzikoteraput u inostranstvu i osmislila prenatalne muzičke radionice Foto: privatna arhiva

Šta su i kako izgledaju prenatalne muzičke radionice

Prenatalne muzičke radionice prvenstveno su edukativnog karaktera a ovo je važno istaći pošto primena muzike u radu s trudnicama može da ide i u terapeutskom pravcu. S obzirom na to da je sagovornica eKlinike muzikoterapeut, ističe jasnu granicu između edukacije i terapije.

Pet mini – radionica u trajanju od po dva sata (ukupno deset sati rada) osmišljeno je tako da mamama pruži teoretsko znanje kako o zvuku tako i o funkcionisanju ploda, prenatalnoj psihologiji, a da se onda stečeno znanje, uz podršku muzikoterapeuta, primeni u praksi. Zastupljeno je više muzičkih aktivnosti (pevanje, ples, sviranje…). Jedna od aktivnosti koja je omiljena je komponovanje pesme za bebu, a koja nastavlja svoj život po završetku radionica i ostaje mamama kao alat koji mogu da koriste do kraja trudnoće u cilju procesa povezivanja, na samom porođaju kako bi se ublažila velika promena sredine, ali i kasnije, u bebinom poverenju i povezivanju.

Istraživanja su pokazala da ta pesma, ukoliko se adekvatno primenjuje, ostaje u memoriji čak do godinu dana.

Muzičke aktivnosti (pevanje, sviranje, plesanje, pisanje pesme, muzička relaksacija..) koje se sprovode imaju tri fokusa:

  • mama (opuštanje, svesnost);
  • beba (učenje, pamćenje, osećanje);
  • interakcija mama-beba (povezivanje).

U zavisnosti od fokusa, primenjuju se i odgovarajuće aktivnosti i to je prilika da se one i nauče.

Ako beba ne reaguje na muziku, da li je to signal da nešto nije u redu?

Kada bebe stigne na ovaj svet nastupa značajan period adaptacije, prilagođavanja, upoznavanja sa novim. Naravno, kako bebe rastu i repertoar muzičkih aktivnosti se širi ali to treba, po rečima naše sagovornice, činiti odmereno.

– U svakom slučaju, ako smo redovno pevali i primenjivali laganu, namensku muzičku stimulaciju, reakcije su sigurno prisutne i kada beba stigne to vidimo ne samo kroz proces učenja, već i kroz druge parametre poput povezanosti, interakcije, razmene emocije…. Naravno, uvek moramo imati na umu kako su protekli trudnoća i porođaj. Ovaj segment, nažalost, vrlo često ostaje isključen i njemu pridaje jako malo pažnja. Iz ugla nekog ko radi na prenatalnom povezivanju kroz muziku, mogu samo da dodam da primena muzike tokom trudnoće može biti sjajan, dodatni, resurs i za mamu i za bebu  i prenatalno, perinatalno i postnatalno – pojašnjava naša sagovornica.

Ako se govori o izostanku reakcije, razlozi mogu biti različiti: od nedovoljnog izlaganja bebe muzičko zvučnim iskustvima i prenatalno i kada se rodi, traume na porođaju, do oštećenja sluha.

Značajan terapijski efekat u rukama stručnjaka

– Kada govorimo o malim bebama, muzikoterapija, pored svojih terapeutskih efekata u različitim oblastima, može biti vrlo korisna ako želimo da povećamo adaptivne kapacitete, uspostavimo narušeni proces  povezivanja i unapredimo odnos majke i bebe, pomognemo bebicama u jedinicama intenzivne nege pa čak i podržimo proces porođaja i učinimo ga lakšim. Razna su polja primene. Važno je naglasiti da kada govorimo o primeni muzikoterapije uvek imamo na umu jasno određen terapeutski cilj, da postoje indikacije, da koristimo proverene tehnike i da primenu radi muzikoterapeut odnosno osoba koja je prošla edukaciju za ovu profesiju – kaže za eKliniku Milijana Majstorović .

 

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend