Medicinski informativni portal
Naslovna / Deca

Psiholog: Kada je grickanje noktiju simptom ozbiljnog problema

Piše: I. N.
12:00 - 07. 01. 2021.

O tome kako i zašto dolazi do usvajanja ove loše navike razgovarali smo sa psihologom Jelenom Blažević

dečak gricka nokte

Deca najčešće gricckaju nokte između sedme i desete godine života Foto: Shutterstock

Osim što estetski ruži vrhove prstiju, grickanje noktiju je i veoma nezdrava navika, jer se stalnim kontaktom nokatne površine sa ustima u organizam unose bakterije i mikroorganizmi kojima tu nije mesto.

Bolna zanimacija

Ova radnja može biti i bolna, jer čini kožu vrhova prstiju posebno osetljivom i ukoliko se sa grickanjem nastavlja onda kad se više nema šta „izgrickati“, stvaraju se ranice i bolne zanoktice. Pa ipak, mnogi joj nesvesno pribegavaju.

Grickanje noktiju ili onihofagija je nesvesno ponašanje koje se javlja najčešće kod dece uzrasta od sedam do 10 godina, kao i u periodu adolescencije, dok je kod odraslih ovo ređa pojava – kaže za eKliniku psiholog Jelena Blažević i dodaje:

Često se kao reakcija na odvajanje od cucle kod deteta prvo javlja sisanje palca. Ovu pojavu neretko sledi grickanje noktiju, što govori o tome da se u fazi oduzimanja cucle nije na pravi način odreagovalo.

Prema njenim rečima, dete ne gricka nokte jer je gladno ili zato što mu nedostaje neki vitamin, jer ono nokte ne pojede, već ih samo izgricka, te da su motivi druge vrste.

– Onihofagija se, prema psihoanalitičarima, vezuje za fiksaciju u oralnoj fazi razvoja, a može se smatrati i autodestruktivnim ponašanjem, posebno onda kada grickanje prelazi granicu bola. Dete još nije dovoljno socijalno sazrelo, nije u stanju da na drugi način komunicira neka svoja stanja, pa ih izražava ovakvim ponašanjima. Ova navika često ide ’u paketu’ sa drugim reagovanjima, kao što su čupkanje kose, ćebeta, plišanog mede i slično – kaže naša sagovornica.

Ispoljavanje psihičke napetosti

Objašnjava da je grickanje noktiju zapravo reakcija na frustracije i da kroz ovakvu aktivnost osoba zapravo ispoljava psihičku napetost.

– To je nesvesna radnja koja se javlja kao reakcija na stresore. Ona je model reagovanja, kako na trenutne stresore, tako i na hronična stanja nervoze. Grickanjem noktiju najčešće prestaje spontano, a ove navike se lakše može rešiti dok je ona u ranoj fazi. U suprotnom, ovo i u odraslom dobu može ostati ružna navika koje se nije lako rešiti – navodi Blažević.

Jedno od rešenja za prevazilaženje ovog problema može se naći u apoteci – u prodaji su lakovi za nokte gorkog ukusa, koji često uspešno odvrate „grickača“ od njegove namere. Ako „trik“ ne pomogne, Blažević savetuje roditelje da se obrate dečijem psihologu.

-Namazi za nokte nekome pomognu, nekome ne, ali je svakako činjenica da ako se tretira samo simptom, u konkretnom slučaju grickanje noktiju, pa čak i uspešno, velika je verovatnoća je da će ovo ponašanje samo biti zamenjeno nekim drugim – kaže Blažević za eKliniku.

Ne lečiti simptom već tražiti uzrok

Prema njenim rečima, iako se faza grickanja noktiju najčešće spontano prevazilazi, ukoliko ono postane hroničan problem, ne treba se baviti lečenjem tog simptoma, već tražiti njegov uzrok.

-Nekad je i roditelju jasno da je ovo reakcija na neku situaciju i često se i sam roditelj, iako nije stručan, uspešno snalazi u prevazilaženju problema. Ako se, pak, pokaže da je ovo hronično stanje, tada bi trebalo da se uključi stručnjak –  kaže ona i za kraj zaključuje:

-Grickanje je, dakle, samo simptom koji pokazuje da nešto nije uredu i kada je teško ukloniti ga, potrebno je obratiti se stručnjaku koji će se pozabaviti uzrokom.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend