Medicinski informativni portal
Naslovna / Bolesti / Bolesti uha, grla i nosa (Otorinolaringologija)

Upala unutrašnjeg uha (Otogeni labirintitis)

19:58 - 14. 10. 2020.

Unutrašnje uho se sastoji od složenog sistema cevčica i šupljina okruženih sklerotičnom kosti koja ima naziv koštani labirint, unutar koga se nalaze senzorni elementi organa sluha i ravnoteže – membranozni labirint.

Upala unutrašnjeg uha (otogeni labirintitis) predstavlja zapaljenje membranoznog i koštanog labirinta. Nastaje kao komplikacija akutnog ili hroničnog gnojnog zapaljenja srednjeg uha ili širenjem infekcije iz endokranijuma preko unutrašnjeg slušnog hodnika do unutrašnjeg uha. 

Pored toga, uzročnici upale unutrašnjeg uha mogu biti:

  • Bolesti organa za disanje (Bronhitis)
  • Virusne infekcije unutrapnjeg uha
  • Virus Herpesa
  • Lajmska bolest 

Simptomi

Tegobe mogu početi naglo i pojačavati se iz dana u dana, i obično ne izazivaju bol. 

Simptomi upale unutrašnjeg uha su: 

  • Napadi vrtoglavice 
  • Mučnina i povraćanje 
  • Gubitak ravnoteže – zanošenje na stranu obolelog uha 
  • Zujanje u uhu 
  • Gubitak sluha 
  • Nistagumus – nevoljno ritmično skretanje oka, ka zdravom uhu

Napad se može isprovocirati pritiskom na tragus ili povlačenjem ušne školjke. U retkim slučajevima gubitak sluha može biti trajan.

Faktori rizika 

Upala unutršnjeg uha može nastati u bilo kom životnom dobu, međutim postoje faktori za koje je poznato da povećavaju rizik od nastanka ovog oboljenja, a to su:

  • Konzumiranje cigareta
  • Neumereno konzumiranje alkohola
  • Sklonost ka alergijama
  • Stres
  • Upotreba aspirina

Dijagnoza

S obzirom na to da simptomi upale unutrašnjeg uha mogu biti nespecifični i ukazivati na druga oboljenja lekar će nakon urađenog kliničkog pregleda i otoskopije odlučiti da li je potrebno uraditi dodatna ispitivanja ili konsultaciju sa neurologom. U neke od njih spadaju: 

  • Tonalna luminarna audiometrija – utvrđuje se postojanje oštećenja sluha, kao i mesto i stepen oštećenja
  • Test Policerovim balonom 
  • CT temporalne kosti 
  • Elektroenefalografija
  • MRI 

Terapija 

Lečenje podrazumeva hiruršku terapiju uz primenu antibiotika i kortikosteroida.

Pored ove terapije, izbegavajte provociranje simptoma primenom sledećih saveta:

  • Sedite mirno dok traje napad vertiga
  • Izbegavajte nagle promene položaja tela ili pokrete
  • Prilikom ustajanja iz ležećeg položaja činite to polako i postepeno prelaskom prvo u sedeći položaj 
  • U toku napada vertiga ne gledajte u ekran ili bilo kakvo trepćuće svetlo