Medicinski informativni portal
Naslovna / Bolesti / Tumori i maligne bolesti

Rak pluća (Tumori pluća)

9:25 - 18. 11. 2020.

Tumori pluća su jedan od vodećih uzroka smrti u svetu. U Srbiji se svake godine registruje oko 4300 novoobolelih, a najviše oboljevaju ljudi od 40-70 godina, muškarci nešto češće.

Kao i svaki tumor, predstavlja nekontrolisan rast ćelija u tkivu, u ovom slučaju u plućima.

Dele se na benigne i maligne (zloćudne).

Za razliku od malignih, benigni tumori se ne šire u druge delove tela, uglavnom rastu sporo, i u većini slučajeva nisu životno ugrožavajući, mada često pritiskaju okolne stukture što može da dovede do pojave simptoma. Najčešći benigni tumori pluća su hamartomi, adenomi, papilomi, lipomi, itd.

Sa druge strane maligni tumori predstavljaju nekontrolisan rast malignih, patološki izmenjenih ćelija u plućima, koje se šire po tkivu uništavajući ga, a često se šire i van granica pluća – metastaziraju.

Prema histološkoj građi tumora, odnosno po tipu ćelija od kojih se sastoje, sve maligne tumore možemo da podelimo u dve grupe:

  • nesitnoćelijske (80%)
  • sitnoćelijske (20%) – mnogo agresivniji sa nižom stopom preživljavanja

Simptomi

Simtomi u ranim fazama bolesti su često nespecifični, ili čak i izostaju, ali kako bolest napreduje javljaju se:

  • uporan kašalj
  • iskašljavanje krvi
  • nedostatak daha, otežano disanje
  • neobjašnjivi umor, malaksalost i gubitak u težini
  • bol u grudima pri kašlju i dubokom udahu

Kada tumor metastazira u druge delove tela, javljaju se simptomi vezani za taj organ. Rak pluća najčešće metastazira u mozak, kosti, drugo plućno krilo, jetru, bubrege.

Faktori rizika

Karcinom pluća nastaje zbog genetskog oštećenja DNK u ćeliji. Faktori rizika za karcinom pluća su:

  • pušenje cigareta
  • aerozagađenje
  • azbest
  • radon
  • genetska predispozicija
  • metali (aluminijum, kadmijum, hrom)
  • produkti sagorevanja (ugalj, izduvni gasovi dizel motora…)
  • jonizujuće zračenje (X zraci, gama zračenje)
  • toksični gasovi

Treba napomenuti da je pušenje svakako najveći uzročnik tumora pluća, i uzrok je oboljevanja kod oko 70% bolesnika. Dim cigarete sadrži oko 73 poznatih karcinogena. Međutim, od raka oboljevaju i ljudi koji nikada nisu zapalili cigaretu.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu rezulatata:

  • rentgena pluća
  • citopatološkog pregled ispljuvka
  • bronhoskopije (kojom se uzimaju uzroci ćelija tumora iz pluća)
  • CT grudnog koša
  • medijastinoskopije
  • VATS – video asistirane torakoskopije
  • biopsije pluća – uzimanje uzorka plućnog tkiva
  • Scintigrafije kostiju kojom se detektuju metastaze u kostima

Terapija

Lečenje tumora pluća zavisi od tipa tumora, lokalizacije, veličine i proširenosti. Vidovi lečenja obuhvataju hirurško lečenje (odstranjivanje tumora operativnim zahvatom), radio-terapiju (zračenje), hemioterapiju (citostatici) i imunoterapiju. Ove metode mogu da se sprovode samostalno ili zajedno.

Hirurško lečenje se najčešće sprovodi kada se tumor nije proširio van granica plućnog tkiva, i kada opšte stanje pacijenta to dozvoljava. Često se nakon operacije sprovodi i nekoliko ciklusa hemioterapije kako se bi se uništile sve potencijlno preostale tumorske ćelije. Može se odstraniti samo mali segment pluća koji je zahvaćen, ceo lobus pluća, ili čak celo plućno krilo.

Zračnom terapijom se uništavaju tumorske ćelije, ali istovremeno se oštećuju i zdrave. Postoje dve vrste zračenja: spoljašnje (transkutano) i unutrašnje (brahiterapija).

Hemioterapija predstavlja upotrebu citostatika, lekova koji uništavaju karcinogene ćelije.

Imunoterapija je najnovija grana onkologije, i funkcioniše tako što koristi prirodnu sposobnost organizma da prepozna i uništi ćelije raka. Sprovodi se korišćenjem lekova koji markiraju ćelije raka i olakšavaju organizmu da ih prepozna i uništi.

Simptomatska terapija raka pluća podrazumeva lečenje simptoma koji su posledica tumora. Najveću ulogu imaju analgetici koji se daju radi ublažavanja bola.