Medicinski informativni portal
Naslovna / Bolesti / Bolesti digestivnog trakta (Gastroenterologija)

Tumori jednjaka

12:22 - 19. 11. 2020.

Benigni tumori jednjaka su retki, a više od 75% ih čine lejomijomi – benigne proliferacije vezivnog tkiva. Zastupljeniji su kod muškaraca, a jedan od simptoma je otežano gutanje (disfagija).

Maligni tumori (karcinomi) jednjaka 

Karcinom jednjaka je na listi svih karcinoma na 6. mestu po smrtnosti, ali je relativno redak tumor, tačnije čini oko 10 % svih tumora digestivnog sistema. Učestalost pojavljivanja raste sa godinama, i  češće se javlja kod muškaraca. ( čak 6 puta više )

Razvija se unutar sluznice jednjaka i svojim rastom se širi ka spolja kroz ostale slojeve jednjaka. 

Dva su najčešća tipa karcinoma jednjaka i nazvana su po tipu ćelija koje maligno alterišu (izmene se):

  • Planocelularni karcinom jednjaka: potiče iz tankih pljosnatih ćelija sluznice. Obično se nalazi u gornjim ili srednjim partijama jednjaka, ali može se pojaviti bilo gde u jednjaku. Naziva se još i epidermoidni karcinom. 
  • Adenokarcinom: potiče iz žlezdanih ćelija jednjaka, koje u njegovoj sluznici stvaraju i otpuštaju sekret (mukus). Ovaj tip karcinoma obično zahvata donji deo jednjaka blizu želuca. 

Faktori rizika

Sve što može povećati rizik za nastanak bolesti naziva se faktor rizika. To ne znači da ćete sigurno oboleti od neke bolesti, kao što ni izuzeće ovih faktora ne znači da neka osoba neće oboleti od te bolesti. Razgovarajte sa vašim lekarom ukoliko mislite da ste pod rizikom. 

Rizični faktori za nastanak karcinoma jednjaka obuhvataju: 

  • Pušenje cigareta
  • Učestala upotreba alkohola 
  • Baretov jednjak: stanje kod koga su ćelije unutar sluznice jednjaka zamenjene abnormalnim ćelijama koje se mogu transformisati lakše u ćelije kancera. Gastrični refluks je najčešći uzročnik ovog stanja. 
  • Starost 

Simptomi 

Na početku se obično javlja otežano gutanje i gubitak telesne težine, međutim zavisno od dela jednjaka u kome se tumor nalazi simptomi mogu varirati. 

Od ostalih simptoma se javljaju: 

  • Bol prilikom gutanja
  • Vraćanje sadržaja iz želuca 
  • Promuklost 
  • Horneov sindrom – spušten kapak, sužena zenica, nemogućnost znojenja lica i udubljeno oko; 
  • Štucanje – ukoliko je karcinom u donjoj trećini jednjaka 
  • Bol iza grudne kosti, koji se povećava plaženjem jezika

Dijagnoza 

U dijagnostici se obično polazi od pregleda opšteg zdravstvenog stanja, otkrivanja štetnih navika i faktora rizika, kao i prethodnih oboljenja i terapija koje pacijent uzima.

Nakon toga se nastavlja sa rendgen dijagnostikom, obično uz uzimanje kontrastnog sredstva (barijumskom mleko ili gastrografin). 

Ezofageoskopija – procedura kojom se može jasno videti unutrašnji izgled jednjaka ubacivanjem tanke cevčice sa kamerom (endoskopa). Ovom metodom je moguće uzeti materijal za biopsiju radi potvrđivanja dijagnoze, a korisna je i sa aspekta prevencije ukoliko se radi samo o prekanceroznoj leziji. 

Faktori koji utiču na prognozu i terapiju 

Prognoza bolesti i plan terapije karcinoma jednjaka  zavise od: 

  • Stadijuma karcinoma (da li je zahvaćen samo deo ili ceo jednjak, kao i to da li su zahvaćene tumorom okolne strukture) 
  • Da li se može ukloniti ili je uklonjen ceo tumor hirurški? 
  • Opšteg zdarvstvenog stanja pacijenta 

Rana dijagnoza ovog tumora značajno povećava šanse za preživaljavanjem, međutim neretko se dešava da se pacijenti javljaju u kasnim stadijumima. 

Nakon otkrivanja karcinoma jednjaka, obično se nastavlja ispitivanje u cilju otkrivanja metastaza korišćenjem kompjuterizovane tomografije (CT), PET skeniranja ili magnetne rezonance (MRI).

Terapija karcinoma jednjaka

Izbor metode lečenja zavisi od stadijuma karcinoma i prognoze bolesti. 

Međutim u terapijske metode koje se koriste u lečenju ubrajamo: 

  • Hirurgija tumora – hirurško odstranjenje tumora je najčešći metod lečenja. Kada se odstranjuje samo jedan deo jednjaka onda se ta procedura naziva ezofagektomija. U tom slučaju se ostali zdravi deo jednjaka spaja sa želucem tako da se omogući gutanje. Cevka od plastičnog materijala ili deo creva se može koristiti u nadoknađivanju odtsranjenog dela jednjaka. Takođe, uklanjaju se okolni limfni čvorovi i pregledaju pod mikroskopom radi utvrđivanja prisustva malignih ćelija.  Ako je lumen jednjaka blokiran tumorom, može se ugraditi metalni stent koji će omogućiti ishranu i proširiti lumen.
  • Radioterapija – podrazumeva korišćenje X zraka ili drugih tipova radijacije radi ubijanja ćelija malignog tumora ili zaustavljanja njihovog  rasta. Postoje dva tipa radijacione terapije: 

– Spoljašnja radijaciona terapija – koristi aparat koji usmerava zrake prema delu tela gde se nalazi tumor.

– Unutrašnja radioterapija koristi radioaktivne supstance ubačene u igle, žice ili katetere  koji se ubacuju direktno ili u okolinu tumora. 

Način davanja terapije zavisi od tipa i stadijuma karcinoma. 

  • Hemioterapija – pozdrazumeva korišćenje lekova koji zaustavljaju rast ćelija karcinoma, bilo njihovim direktnim ubijanjem ili uticanjem na zaustavljanje umnožavanja ćelija. Kada se hemioterapija daje oralno ili se ubrizgava intravenski diretkno u krvotok ona može doći direktno do ćelija karcinoma bilo gde u telu i naziva sistemska hemoterapija. Kada se hemioterapija daje direktno u neki organ ili regiju, tada može delovati samo na maligne ćelije u toj regiji i to se naziva lokalna hemioterapija. 
  • Hemioradijaciona terapija – predstavlja kombinaciju hemioterapije i radijacione terapije, čime se pojačavaju efekti obe terapije.
  • Terapija laserom – podrazumeva laserskog uklanjanje malignih ćelija karcinoma
  • Elektrokoagulacija
  • Terapija monoklonskim antitelima – spada u ciljanu terapiju, odnosno oblik lečenja kojim je omogućeno uništavanja tumorskih ćelija, bez uticaja na okolno zdravo tkivo. Monoklonalna antitela su proteini napravljeni u laboratoriji, koji se koriste za lečenje raznih bolesti i karcinoma. Ova antitela se mogu vezati za tumorske ćelije ili druge proteine koje omogućavaju rast tumora, i blokirati ih na različite načine. Monoklonalna antitela utiču na blokadu rasta tumorskih ćelija, produkciju novih krvnih sudova tumora i ubijanje tumorskih ćelija. Ova terapija se prima venskom infuzijom, i kod nekih pacijenata se javljaju blage ili teške alergijske reakcije.