Medicinski informativni portal
Naslovna / Bolesti / Urgentna medicina

Šok

15:39 - 06. 09. 2020.

Akutni stresni odgovor je reakcija organizma koja se javlja tokom ili nakon suočavanja sa stresnim događajima. Reakcija počinje odmah (nekoliko minuta) nakon ozbiljnog stresnog događaja i može biti blaga ili veoma ozbiljna. Često nestaje ubrzo nakon što stresnog događaja. Ako su simptomi blagi, nije potrebna nikakva terapija. U težim slučajevima je potrebna terapija i to, terapija ponašanja, profesionalno savetovanje i lekovi.

Definicija

Kratka definicija šoka glasi da je šok insuficijencija periferne cirkulacije. Drugim rečima, šok je klinički sindrom (skup simptoma) čija je osnovna karakteristika nemogućnost održavanja adekvatne prokrvljenosti svih tkiva.

Šok je urgentno stanje, jer je život pacijenta u stanju šoka ugrožen.

Uzroci šoka

Glavni uzroci nastanka šoka su:

  1. Slabost srca kao pumpe – kardiogeni šok

Nastaje kao posledica poremećaja srčanog rada.

Uzrok kardiogenog šoka mogu biti sve srčane bolesti, a najčešći uzroci su akutni infarkt miokarda i aritmija.

  1. Smanjenje zapremine krvi u cirkulaciji – hipovolemijski šok

Nastaje kao posledica gubitka tečnosti (spoljašnje i unutrašnje krvarenje), gubitkom tečnosti preko digestivnog trakta (povraćanje, proliv) ili usled opekotina (isparavanjem sa oštećene kože).

  1. Proširenje krvnih sudova, pa postojeća zapremina krvi postaje nedovoljna – distributivni šok

Anafilaktički šok je teška i životno ugrožavajuća hipersenzitivna reakcija koja može da nastane na lekove (npr. penicilin), hranu (najčešće jagode, med, kikiriki, plodove mora), ujed insekata (pčela), ujed zmija, ali i zbog drugih faktora kao što je npr. hladnoća.

Septički šok je vrsta distributivnog šoka koja nastaje usled hipotenzije koju izaziva sepsa.

Neurogeni šok nastaje prilikom povreda glave ili kod neuroloških bolesti kada dolazi do poremećaja regulacije vazomotornih refleksa krvnih sudova.

  1. Opstruktivni šok nastaje zbog opstrukcije protoka krvi, pa iako srce dobro pumpa, krv ne može da dođe do organa. Ova vrsta šoka nastaje prilikom tamponade srca, kod hemotoraksa (nakupljanje krvi između grudnog koša i pluća), tenzionog pneumotoraksa (nakupljanje vazduha između grudnog koša i pluća) itd.

Faktori rizika

Faktori rizika za nastanak kardiogenog šoka su svi faktori koji mogu da dovedu do akutnog zastoja rada srca, a prvenstveno kardiomiopatija, pušenje, gojaznost, visok krvni pritisak, stres, povećan nivo masnoća u krvi, dijabetes.

Faktori rizika za nastanak hipovolemijskog šoka su već opisana stanja koja dovode do krvarenja ili druge vrste gubitka tečnosti.

Faktori rizika za nastanak anafilaktičkog šoka su atopička konstitucija, alergijski rinitis, astma, a naročito prethodne anafilakse.

Simptomi

Razvoj simptoma i znakova šoka je u skladu sa stepenom slabljenja cirkulacije kroz organe.

Šok ima 3 faze:

  1. Kompenzatorna faza šoka

Pacijent je razdražljiv.

Vidljiva je bleda koža orošena hladnim znojem.

Ekstremiteti su hladni, a usne i vrhovi prstiju su modri.

Puls je mek i ubrzan.

  1. Faza rane dekompenzacije

Pacijent je pospan, disanje postaje ubrzano, a puls slab.

  1. Faza terminalne dekompenzacije – preteći kardiorespiratorni zastoj

Dolazi do poremećaja svesti.

Disanje postaje periodično ili agonalno.

Puls je jedva opipljiv, krvni pritisak pada, a zatim nastupa koma.

Poremećaj stanja svesti je najgori pokazatelj ishoda šoka.

Dijagnostika

Šok je urgentno stanje, jer prelazak u narednu fazu može da bude rapidan, i vrlo brzo može da nastupi smrt. Zbog toga je veoma važno brzo prepoznati šok na osnovu kliničke slike: pacijent je konfuzan ili sa poremećaj svesti, sa ubrzanim pulsom i ubrzanim disanjem, a sa bledom i hladnim znojem orošenom kožom.

Prva pomoć

Prva pomoć van zdravstvene ustanove podrazumeva da osobu koja ima šok treba postaviti u ležeći položaj i malo joj podići noge da bi se krv iz nogu slila u vitalne organe, gde je potrebnija.

Okidač, odnosno uzrok šoka treba što pre otkloniti ukoliko je to moguće.

Šok je stanje koje ugrožava život pacijenta, te je neophodna hitna medicinska pomoć.

Terapija

Terapija šoka obuhvata respiratornu potporu i stabilizaciju krvotoka – zaustavljanjem  unutrašnjeg ili spoljašnjeg krvarenja, nadoknadom tečnosti, koja u zavisnosti od indikacija može biti transfuzijom, Ringerovim, Hartmanovim ili fiziološkim rastvorom.

Prognoza uglavnom zavisi od osnovnog uzroka nastanka šoka, ostalih bolesti i dodatnih faktora koji mogu otežati oporavak.