Medicinski informativni portal
Naslovna / Bolesti / Psihijatrija

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSD)

21:00 - 20. 12. 2020.

 

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSD) je mentalno zdravstveno stanje koje je pokrenuto zastrašujućim događajem koji ste pretrpeli. Simptomi mogu uključivati ​​povratne informacije, noćne more i jaku teskobu, kao i nekontrolisane misli o događaju.

Većina ljudi koji prolaze kroz traumatične događaje mogu imati privremene poteškoće u prilagođavanju i snalaženju, ali vremenom i dobrom negom, poteškoće se smanjuju. Ako se simptomi pogoršaju, traju mesecima ili čak godinama i ometaju svakodnevno funkcionisanje, to ukazuje na PTSD.

 

Zašto nastaje PSPD?

Ne zna se tačan mehanizam nastanka PTSD, kao i kod većine problema sa mentalnim zdavljem, verovatno je uzrokovan složenom kombinacijom:

  • Stresna iskustva, uključujući težinu traume koju ste prošli u životu.
  • Nasleđeni rizici od mentalnog zdravlja, poput porodične istorije anksioznosti i depresije.

 

Faktori rizika

  • Doživeti intenzivnu ili dugotrajnu traumu
  • Preživljene druge traume ranije u životu, poput zlostavljanja u detinjstvu
  • Imati posao koji povećava rizik od izloženosti traumatičnim događajima, kao što su vojno
  • Imati drugih mentalnih zdravstvenih problema, poput anksioznosti ili depresije
  • Imate problema s zlouporabom supstanci, poput alkoholozma ili upotrebe droga
  • Imati krvne srodnike s mentalnim zdravstvenim problemima

 

Simptomi

Simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja mogu započeti u roku od jednog meseca od traumatičnog događaja, ali ponekad se simptomi mogu pojaviti tek godinama nakon događaja. Ovi simptomi uzrokuju značajne probleme u socijalnim ili radnim situacijama i u odnosima. Oni takođe mogu ometati vašu sposobnost obavljanja uobičajenih dnevnih zadataka.

Simptomi PTSD-a obično se grupišu u četiri vrste: nametljiva sećanja, izbegavanje, negativne promene u razmišljanju i raspoloženju te promene u fizičkim i emocionalnim reakcijama. Simptomi se mogu vremenom razlikovati ili se razlikuju od osobe do osobe.

*Nametljiva sećanja

  • Ponavljajuća, neželjena uznemirujuća sećanja na traumatični događaj
  • Proživljavanje traumatičnog događaja kao da se ponavlja (flashback)
  • Uznemirujući snovi ili noćne more o traumatičnom događaju
  • Teška emocionalna uznemirenost ili fizičke reakcije na nešto što vas podseća na traumatični događaj

*Izbegavanje

  • Pokušavati izbeći razmišljanje ili razgovor o traumatičnom događaju
  • Izbegavanje mesta, aktivnosti ili ljudi koji vas podsećaju na traumatični događaj
  • Negativne promene u razmišljanju i raspoloženju (beznađe o budučnosti, poteškoće u održavanju bliskih odnosa, problem sa pamćenjem)

*Promene u fizičkim i emocionalnim reakcijama

  • Lako se zaprepasti ili uplaši
  • Uvijek na oprezu zbog opasnosti
  • Samodestruktivno ponašanje, poput previše pijenja ili prebrze vožnje
  • Problemi sa spavanjem
  • Problemi sa koncentracijom
  • Razdražljivost, besni ispadi ili agresivno ponašanje

 

Dijagnoza

Dijagnoza se zasniva na fizikalnom pregledu i anamnezi, da bi se utvrdili medicinski problemi koji mogu uzrokovati PTSD. Dijagnoza zahteva izloženost događaju koji uključuje stvarnu ili moguću pretnju nasiljem, a za koji je doktor procenio da je doveo do PTSD.

 

Terapija

Lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja može vam pomoći da vratite osećaj kontrole nad svojim životom. Primarni tretman je psihoterapija, ali može uključivati ​​i lekove. Kombinacija ovih tretmana može ublažiti simptome.Lečenje takođe obuhvata tretman drugih stanja često povezanih s traumatičnim iskustvima, poput depresije, anksioznosti ili zlouporabe alkohola ili droga. Nekoliko vrsta psihoterapije, koja se naziva i terapijom razgovora, može se koristiti za lečenje dece i odraslih s PTSD-om. Nekoliko vrsta lekova može pomoći u suzbijanju simptoma PTSD-a: antidepresivi, lekovi protiv anksioznosti.