Medicinski informativni portal
Naslovna / Bolesti / Bolesti krvi (Hematologija)

Poremećaj metabolizma masti (hiperlipidemije)

20:38 - 06. 12. 2020.

Termin hiperlipidemija ili povećan nivo holesterola pokriva nekoliko poremećaja koji rezultiraju dodatnim mastima, poznatim kao lipidi u krvi. Hiperlipidemia se leči ali je često stanje za ceo život. Osobe koje imaju ovo stanje moraju da paze na ishranu i da redovno vežbaju. Cilj je smanjiti štetan nivo holesterola. To može smanjiti rizik od srčanih bolesti, srčanog udara, moždanog udara.

 

Zasto nastaje hiperlipidemija?

Hrana koja sadrži holesterol, zasićene masti i transmasti može povećati nivo holesterola.

Ako ne vežbate mnogo,to može dovesti dostvaranja suvišnih kilograma,što može povećati holesterol. Sa starenjem nivo holesterola često raste.

Hiperlipidemija može bit i familijarno oboljenje. Osobe koje naslede bolest mogu dobiti vrlo visok holesterol. To znači da imaju mnogo veće šanse za infarct, čak i kada su mladi.

Namirnice koje sadrže holesterol:

  • Sir
  • Žumance
  • Pržena i prerađena hrana
  • Sladoled (mlečni)
  • Peciva
  • Crveno meso

Faktori rizika

Faktori rizika na koje možete uticati

  • Hrana bogata zasićenim mastima i holesterolom
  • Telesna težina
  • Fizička aktivnost
  • Pušenje

Faktori rizika na koje ne možete uticati

  • Starost i pol (sa starenjem nivo holesterola često raste,a žene su u manjm riziku do menopauze)
  • Genetika
  • Rasa( Afroamerikanci imaju više nivoe HDL i LDL)

 

Simptomi

Većina ljudi sa hiperlipidemijom u početku ne može reći da je ima. To nije nešto što se može ostetiti,ali može se jednog dana primetiti posledica toga.

Holesterol , zajedno sa trigliceridima i ostalim mastima, može se nakupiti u arterijama. To čini krvne sudove užim i otežava protok krvi.

Nakupupljanje holesterola takođe može dovesti do stvaranja krvnog ugruška. Ako se krvni ugrušak odlomi i putuje do vašeg srca, to može izazvati srčani udar. Ako urgušak dođe do mozga može izazvati mošdani udar.

 

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja laboratorijskim analizama krvi. Rezultati pokazuju nivoe:

  • LDL (loš holesterol) koji se nakuplja u arterijama i pravi plakove , treba da bude manji od 4.
  • HDL (dobar holesterol) koji smanjuje rizik od srčanih bolesti i treba da bude oko 1 pa i veći.
  • Trigliceridi se sastoje od glicerola i 3 masne kiseline. Skladište se u masnim tkivu i predstavljaju najvažniji depo energije, njihove vrednosti se kreću do 1,5.
  • Ukupni holesterol je zapravo mera LDL, HDL i ostalih lipidnih komponenti.

 

Terapija

Promene životnog stila koje mogu smanjiti holesterol uključuju zdravu ishranu,gubitak težine i vežbanje. Preporučljivo je:

  • izabrati hranu sa malo transmasti i zasićenih masti
  • jesti više hrane bogate vlaknima(jabuka,banana,kruška,pasulj,sočivo,ovsena kaša)
  • jesti ribu dva puta nedeljno
  • izbegavati slatka piča i slatkiše
  • ograničiti alkohol
  • pojačati vežbanje

Nekim ljudima promena stila života ne utiče na smanjenje lipidnog statusa. Zato su neophodni lekovi koji sprečavaju jetru da stvara holesterol-statini. Druga vrsta lekova su inhibitori apsorpcije holesterola i oni deluju u kombinaciji sa statinima.