Peritonzilarni apsces je baketrijska infekcija koja se javlja kao komplikacija zapaljenja krajnika (akutnog tonzilitisa), streptokokne infekcije grla (angine) ili mononukleoze. Nastaje tako što izrazito patogeni uzročnici infekcije prodiru u vezivno tkivo između krajnika i mišića ždrela, i na tom mestu prave gnojni sadržaj prekriven sluzokožom. Češće se javlja u najhladnijim zimskim mesecima ( januar i februar ), kod školske dece i mladih.
Simptomi
U kliničkoj slici dominira nagli početak bolesti, koji se nadovezuje na anginu ili počinje 2-4 dana od njenog nastanka. Tegobe kod peritonzilarnog apscesa se ne razlikuju značajno od upale krajnika ili angine osim što se na nepčanom luku može videti oteklina nad kojom je sluzokoža sjajna i beličasta, i koja pomera resicu na suprotnu stranu.
Ukoliko imate peritonzilarni apsces prepoznaćete ove simptome:
- Povišena temperatura i drhtavica
- Bol i suvo grlo (obično izraženije sa jedne strane)
- Nemogućnost otvaranja usta (trizmus)
- Otežano gutanje pljuvačke i hrane
- Glavobolja
- Promuklost
- Otok limfnih čvorova ispod vilice i uva
- Bol u uhu na strani apscesa
- Neprijatan zadah
Peritonzilarni apsces može progredirati i izazvati ozbiljne, po život opasne komplikacije, kao što su zapaljenje pluća, gušenje, širenje infekcije u krvotok, sepsa i smrt.
Prevencija peritonzilarnog apscesa
U cilju sprečavanja pojave peritonzilarnog apscesa važna je terapija akutnog zapaljenja krajnika odgovarajućim antibioticima koje je lekar propisao, u trajanju od 7 do 10 dana. Odlaganje operacije krajnika pogoduje formiranju peritonzilarnog apscesa.
Dijagnoza
Dijagnostiku i terapiju peritoznilarnog apscesa poznaju lekari opšte prakse, pedijatri i otorinolaringolozi. Lekar će nakon razgovora sa vama i kliničkog ORL pregleda, doneti odluku da li je potrebno uraditi dodatna ispitivanja poput:
- Laboratorijskih analiza krvi
- Bakteriološkog brisa
- CT snimka – najvalidnija dijagnostička procedura
- Aspiracione biopsije sadržaja
Terapija peritonzilarnog apscesa
Lečenje peritonzilarnog apscesa podrazumeva kombinaciju hirurškog lečenja (drenaže) kojim se evakuiše gnojni sadržaj apscesa uz adekvatnu antibiotsku terapiju, mere rehidratacije i jačanje imuniteta.
Prognoza bolesti je dobra, ukoliko se drenaža apscesa učini pre razvijanja komplikacija.
Nikada ne uzimajte antibiotike prema sopstvenom nahođenju i bez lekarskog recepta! Takvim neodgovornim aktom ne samo da ne lečite infekciju već doprinoste da se infekcije koje se danas uspešno leče antibioticima, ne mogu lečiti u budućnosti!
