Vitamin D obuhvata grupu sekosteroida rastvorljivih u mastima, a dva najvažnija oblika u kojima se javlja su vitamin D2 (ergokalciferol) i D3 (holekalciferol).
Vitamin D (Kalciferol) često nazivaju i vitaminom Sunca, jer se stvara u organizmu tokom izlaganja sunčevoj svetlosti. U koži se sintetiše iz pro vitamina D u prisustvu UV zraka.Neophodan je za pravilan rast kostiju i zuba i za dobar rad mišića. Vitamin D ima važnu ulogu u slanju moždanih signala svim delovima tela i jača imunitet.
Takođe se prirodno nalazi u nekoliko namirnica: riba i riblje ulje, žumance, proizvodi od žitarica.
Vitamin D je neophodan za jake kosti,jer pomaže telu da koristi kalcijum iz ishrane. Nedostatak vitamina D povezan je sa rahitisom, bolešću u kojoj se koštano tkivo nepravilno mineralizira,što dovodi do mekih kostiju i deformacije skeleta. Bez dovoljno vitamina D kosti mogu postati tanke lomljive .Zajedno sa kalcijomom vitamin D pomaže u zaštiti odraslih od osteopenije a kasnije i osteopotroze.
Istraživanja pokazuju da bi vitamin D mogao da igra važnu ulogu u prevenciji i lečenju različitih stanja,kao što su dijabetes tipa 1 i 2, hipertenzija, intolerancija na glukozu i multipla skleroza.
Zbog čega nastaje deficit vitamina D ?
Do nedostatka vitamina D može doći iz više razloga:
- Ukoliko se ne konzumira preporučeni nivo vitamina
- Ako je organičeno izlaganje sunčevoj svetlosti
- Ako imate tamnu kožu (pigment melanin smanjuje sposobnost kože da ptizvodi vitamin D kao odgovor na izlaganje sunčevoj svetlosti)
- Starenjem bubrezi ne mogu pretvoriti vitamin D u njegov aktivni oblik
- Slaba apsorpcija vitamina D u digestivnom traktu ( Kronova bolest, cistična fibroza, celijakija)
- Gojaznost (masne ćelije iz krvi ekstrahuju vitakin D, menjajuči njegovo oslobađanje u cirkulaciju)
Faktori rizika
Određene populacije izloženije su deficitu vitamina D:
- sve trudnice i dojilje
- bebe i deca do 5 godina
- osobe starije od 65 godina
- osobe koje su duže vremena u zatvorenom prostoru
Kod terapije određenim lekovima gde dolazi do smanjene apsorpcije vitamina D ili do njegove razgradnje a samim tim i smanjene resporpcije kalcijuma:
- Kortikosteroidni lekovi
- Lek holestiramin (za sniženje holesterola)
- Lek orlistat (za mršavljenje)
- Fenobarbiton i fenitoin (u terapiji epilepsije)
Simptomi
- Bolovi u kostima
- Slabost mišića
Nizak nivo vitamina D u krvi povezan je sa:
- povećan rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti
- neurološka oštečenja kod starijih odraslih
- teška astma kod dece
- kancer
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja analizom vitamina D u krvi. Normalne vrednosti su 20-50 ng/ml.
Nivo manji od 12 nanograma po mililitru smatra se nedostatkom vitamina D.
Terapija
Podrazumeva uzimanje više vitamina D hranom i suplementima.Njanovije preporuke povečale su preporučeni dodatak ishrani vitamina D na 600 i.j. (internacionalnih jedinica) za sve uzraste do 70 godina, a 800-1000 i.j. za starije od 70 godina radi optimizacije zdravlja kostiju.
