Medicinski informativni portal
Naslovna / Bolesti / Bolesti krvi (Hematologija)

Nedostatak vitamina D

20:50 - 06. 12. 2020.

Vitamin D obuhvata grupu sekosteroida rastvorljivih u mastima, a dva najvažnija oblika u kojima se javlja su vitamin D2 (ergokalciferol) i D3 (holekalciferol).

Vitamin D (Kalciferol) često nazivaju i vitaminom Sunca, jer se stvara u organizmu tokom izlaganja sunčevoj svetlosti. U koži se sintetiše iz pro vitamina D u prisustvu UV zraka.Neophodan je za pravilan rast kostiju i zuba i za dobar rad mišića. Vitamin D ima važnu ulogu u slanju moždanih signala svim delovima tela i jača imunitet.

Takođe se prirodno nalazi u nekoliko namirnica: riba i riblje ulje, žumance, proizvodi od žitarica.

Vitamin D je neophodan za jake kosti,jer pomaže telu da koristi kalcijum iz ishrane. Nedostatak vitamina D povezan je sa rahitisom, bolešću u kojoj se koštano tkivo nepravilno mineralizira,što dovodi do mekih kostiju i deformacije skeleta. Bez dovoljno vitamina D kosti mogu postati tanke lomljive .Zajedno sa kalcijomom vitamin D pomaže u zaštiti odraslih od osteopenije a kasnije i osteopotroze.

Istraživanja pokazuju da bi vitamin D mogao da igra važnu ulogu u prevenciji i lečenju različitih stanja,kao što su dijabetes tipa 1 i 2, hipertenzija, intolerancija na glukozu i multipla skleroza.

 

Zbog čega nastaje deficit vitamina D ?

Do nedostatka vitamina D može doći iz više razloga:

  • Ukoliko se ne konzumira preporučeni nivo vitamina
  • Ako je organičeno izlaganje sunčevoj svetlosti
  • Ako imate tamnu kožu (pigment melanin smanjuje sposobnost kože da ptizvodi vitamin D kao odgovor na izlaganje sunčevoj svetlosti)
  • Starenjem bubrezi ne mogu pretvoriti vitamin D u njegov aktivni oblik
  • Slaba apsorpcija vitamina D u digestivnom traktu ( Kronova bolest, cistična fibroza, celijakija)
  • Gojaznost (masne ćelije iz krvi ekstrahuju vitakin D, menjajuči njegovo oslobađanje u cirkulaciju)

Faktori rizika

Određene populacije izloženije su deficitu vitamina D:

  • sve trudnice i dojilje
  • bebe i deca do 5 godina
  • osobe starije od 65 godina
  • osobe koje su duže vremena u zatvorenom prostoru

Kod terapije određenim lekovima gde dolazi do smanjene apsorpcije vitamina D ili do njegove razgradnje a samim tim i smanjene resporpcije kalcijuma:

  • Kortikosteroidni lekovi
  • Lek holestiramin (za sniženje holesterola)
  • Lek orlistat (za mršavljenje)
  • Fenobarbiton i fenitoin (u terapiji epilepsije)

Simptomi

  • Bolovi u kostima
  • Slabost mišića

Nizak nivo vitamina D u krvi povezan je sa:

  • povećan rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti
  • neurološka oštečenja kod starijih odraslih
  • teška astma kod dece
  • kancer

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja analizom vitamina D u krvi. Normalne vrednosti su 20-50 ng/ml.

Nivo manji od 12 nanograma po mililitru smatra se nedostatkom vitamina D.

Terapija

Podrazumeva uzimanje više vitamina D hranom i suplementima.Njanovije preporuke povečale su preporučeni dodatak ishrani vitamina D na 600 i.j. (internacionalnih jedinica) za sve uzraste do 70 godina, a 800-1000 i.j. za starije od 70 godina radi optimizacije zdravlja kostiju.