Medicinski informativni portal
Naslovna / Bolesti / Bolesti digestivnog trakta (Gastroenterologija)

Kronova bolest 

13:51 - 05. 11. 2020.

Kronova bolest je hronično inflamatorno oboljenje gastrointestinalnog trakta nepoznate etiologije. Uglavnom zahvata završni deo tankog creva i početni deo debelog creva.

Tačan mehanizam nastanka je još uvek pedmet istraživanja. Međutim, pretpostavlja se da nastaje interakcijom genetskih faktora i faktora spoljašnje sredine koji dovode do abnormalnog imunološkog odgovora sa oslobađanjem raznih medijatora zapaljenja, odgovornih za nastanak patoloških promena.

Kronova bolest je češća u zapadnim zemljama, i kod žena između 15 i 30 godine uglavnom.

Istraživanja pokazuju da oko 20% obolelih od Kronove bolesti imaju u porodici srodnika koji je takođe oboleo od ove bolesti. 

Simptomi 

Simptomi Kronove bolesti uglavnom nastaju postepeno. Klinička slika zavisi od lokalizacije i proširenosti patoloških promena, kao i od prisustva komplikacija. 

Najraniji simptomi Kronove bolesti obuhvataju: 

  • Dijareju (proliv) 
  • Stomačni bolovi tpa kolika 
  • Gubitak telesne težine 
  • Pojava krvi u stolici (rektoragija) 
  • Mučnina 
  • Temperatura – u aktivnim stadijumima ili pogoršanjima 
  • Aftozni stomatitis – javlja se u 18% slučajeva

Na početku se ovo stanje može pomešati sa trovanjem hranom ili nekim drugim stanje poput alergija. Zato ukoliko primetite ponavljanje ovih simptoma ili duže prisustvo, obratite se lekaru za pomoć. 

Kako bolest napreduje, simptomi se mogu pogoršavati usled stvaranja komplikacija poput: 

  • Perianalnih fistula
  • Profuzna krvarenja u stolici 
  • Zapaljenje zglobova ili kože 
  • Kratkost daha ili nemogućnost vežbanja usled anemije 

Rano otkrivanje i pravovremena terapija mogu sprečiti pojavu komplikacija.

 

Ono što je karakteristično je da bolest ima dve faze, remisiju, tada pacijenti nemaju simptome, i relaps, kada se javljaju tegobe. 

Dijagnoza 

Ne postoji jedinstven test za potvrđivanje dijagnoze Kronove bolesti, već lekar na osnovu različitih ispitivanja elimiše ostale moguće uzročnike. 

U dijagnostici Kronove bolesti se koriste: 

  • Analiza krvne slike -u aktivnoj fazi su povišeni parametri koji ukazuju na postojanje zapaljenje u organizmu kao što su nivo sedimentacije eritrocita, CRP-a i znaci anemije 
  • Serološki testovi – antitela na Saccharomyces cerevicisae – pozitvni kod 60% pacijenata
  • Endoskopija – predstavlja metodu izbora, jer se može utvrditi tačna lokalizacija i rasprostranjenost nastalih promena. U toku ovre procedure moguće je uzeti mali uzorak za biopsiju kojim se potvrđuje dijagnoza
  • Metode snimanja kompjuterizovanom tomografijom (CT) i magnetnom rezonancom (MRI) su superiornije u odnosu klasičan rendgen snimak 
  • Histološka dijagnoza je važna ali ne i presudna, jer se biopsijom uzima uzorak iz površinskih struktura creva, a patološki proces je lokalizovan u dubljim slojevima creva. 

Terapija

Lečenje se sprovodi kombinacijom različitih terapijskih metoda  koje ublažavaju simptome i redukuju učestalost njihove pojave. 

U aktivnoj fazi bolesti se daju kortikosteroidi, imunosupresivi i anti-TNF preparati.

U stabilnoj fazi bolesti koja traje duže od 2 godine ne daju se nikakvi lekovi. 

Hirurška terapija ne dovodi do izlečenja, već se primenjuje samo za lečenjekomplikacija bolesti.

Poseban režim ishrane (dijeta) može doprineti redukciji simptoma, međutim ona je individualna, jer Kronova bolest zahvata različite segmente kod svakog po na osob. U dogovoru sa vašim lekarom pridržavaćete se propissanog režima ishrane radi smanjenja učestalosti simptoma.