Medicinski informativni portal
Naslovna / Bolesti / Infektivna oboljenja

HIV infekcija i AIDS

13:37 - 11. 11. 2020.

HIV je virus humane imunodeficijencije koji prvenstveno napada ćelije imune odbrane – T-helper limfocite (podgrupa CD4 ćelija), koje imaju jednu od najvažnijih uloga u imunološkoj odbrani organizma od infekcija.

AIDS je naziv za Sindrom stečenog gubitka imuniteta, i predstavlja poslednji i najteži stadijum infekcije izazvane HIV-om koje krakteriše progresivno slabljenje imunskog sistema. 

Virus humane imunodeficijencije (HIV) pripada grupi retrovirusa, i razlikujemo dva tipa : tip 1 (HIV-1) i tip 2 (HIV-2). Tip 1 je patogeniji i brže progredira u AIDS.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2018. godine, na globalnom nivou je od HIV-a inficirano oko 37.9 miliona ljudi. Region koji je najviše zahvaćen je supsaharski deo Afrike, a u prilog tome govori činjenica da je u 2018. godini 61% svih novoozaraženih bio iz ovog predela. 

Podaci sa Nacionalnog instituta Batut govore da je u Srbiji od pojave prvog slučaja 1985. do kraja 2018. godine prijavljeno 1967 slučajeva zaraze ovom infekcijom, a samo 2018. godini su registrovane 62 novoobolele osobe. U ovoj grupi najčešći put transmisije HIV infekcije bio je nezaštićeni sekusalni odnos (47%), a zatim upotreba zajedničkoh pribora za injektiranje. U obolelih od AIDS-a bilo je 3,5 puta više muškarca nego žena. 

Mogućnosti prenosa infekcije

HIV se uglavnom prenosi nezaštićenim sekusalnim odnosom, uključujući oralni (minimalan rizik), vaginalni i analni seks, transfuzijom kontaminirane krvi, kontaminiranim iglama, sa inficirane majke na dete u toku trudunoće, porođaja ili dojenja. 

Telesnim tečnostima poput pljuvačke, znoja i suza se ne može preneti virus i inficirati druga osoba. Korišćenjem zajendičkih peškira, rukovanjem i ujedom komarca takođe se ne može preneti infekcija!

Prevencija HIV-a

Danas postoji puno dostupnih rešenja koja vam pomoći da sprečite zaražavanje HIV-om. 

  • Zaštitite sebe tokom seksa na pravi način i svaki put – upotrebom kondoma se efikasno štitite ne samo od infekcije HIV-om već i od ostalih polno prenosivih bolesti. Važno je da kondom koristite pre inicijalnog kontakta polnih organa jer se infekcija ne prenosi samo ejakulatom. Žene su često suočene sa manjkom kontrole prilikom pokušaja da se zaštite, usled stigmatizacije, straha od odbacivanja ili nasilja. 
  • Održavajte seksualne odnose sa jednim partnerom – česta promena seksualnih partnera se dovodi u vezu sa lakšim prenosom svih seksualno prenosivih bolesti.
  • PrEP  (eng. pre-exposure prophylaxis) – je lek koji osobe koji su u visokom riziku za dobijanje infekcije uzimaju pre odnosa da bi se sprečila infekcija HIV-om. Dva leka su trenutno registrovana u te svrhe, a to su Truvada i Descovy. Ako znate da je vađ partner pozitivan na HIV, razgovarajte sa lekarom o ovim lekovima ukoliko planirate začeće.
  • Zaštitite sebe ukoliko ste korisnik intravenskih narkotika – upotrebom jednokratnog pribora za injektovanje pri svakom korišćenju narkotika se možete zaštititi, kao i dezinfekcijom ubodnog mesta.
  • Zaštite druge ako ste HIV pozitivni – upotrebom antivirusne terapije smananjuje koncentracija HIV-a u krvi do koncentracije koja se ne može detektovati testovima. Kada osoba ima koncentraciju HIV-a u krvi koju je nemoguće detektovati, rizik za transmisiju je manji.

Simptomi HIV-a

Jedini način da saznate da li imate HIV je da se testirate, jer asimptomatski period može potrajati i preko 10 godina, a antitela je moguće detektivati nakon jednog do tri meseca.

Akutna HIV infekcija se javlja vremsnkom periodu od 2 do 4 nedelje nakon izlaganja infekciji, i ima nespecifične simptome slične gripu ili mononukleozi, ali može biti i asimptomatska.

Ovi simptomi obuhvataju:

  • Povišenu telesnu temperaturu 
  • Groznicu
  • Uvećanje limfnih čvorova
  • Noćno znojenje 
  • Dijareju
  • Osip
  • Umor i malaksalost

U stadijumu akutnog HIV-a zaražena osoba je veoma zarazna. Postoje testovi koji mogu detektovati infekciju i u ovom stadijumu. 

Stadijum hroničnog HIV-a – u ovom stadijumu zražena osoba je i dalje asimptomatska, a virus je aktivan ali ne proizvodi veliku količinu svojih kopija u krvi. 

Bez adekvatne terapije, ovaj period može potrajati dugo ali može i progredirati jako brzo. Uz pravovremenu terapiju, zaražena osoba može da nikada ne stigne do trećeg stadijuma infekcije. U ovom periodu mogu biti prisutni simptomi poput generalizovanog otoka limfnih čvorova, psorijaze, oralnih oboljenja, itd

Opadanjem broja CD4 ćelija smanjuje se i mogućnost odbrane organizma od infekcije. 

Stadijum AIDS-a

Svaka HIV-om inficirana osoba kod koje je broj CD4+ T limfocita u perifernoj krvi ispod 200/mm³ ima AIDS. U ovom stadijumu prisutna je visoka koncentracija virusa u krvi pa je osoba veoma zarazna. Takođe ou fazu bolesti karakterišu brojne oportunističke infekcije (infekcije koje uzrokuju patogeni koji u normalnim uslovima ne bi doveli do bolesti) i tumori. Prognoza u ovom stadijumu je loša, i vreme preživljavanja od postavljanja dijagnoze AIDS-a je 3 godine. 

Imuni sistem je toliko oslabljen da se više ne može braniti od infekcija pa se kod zaraženih često javljaju: 

  • Upale pluća
  • Tuberkuloza
  • Kandidioza koja ne reaguje na terapiju 
  • Toksoplazmoza 
  • Infekcija citomegalovirusom (CMV)
  • Karcinomi – Kapošijev sarkom i non-Hočkin limfom 

Od oralnih manifestacija u stadijumu AIDS-a prisutni su često:

  • Oralna kandidioza
  • Afte major 
  • Primarne i rekurentne lezije herpesa
  • Aftozne ulceracije
  • Gingivitis i parodontopatije
  • Čupasta leukoplakija 
  • Uvećanje pljuvačnih žlezda
  • Suvoća usta 
  • Skvamocelularni karcinom

Dijagnoza

HIV se može dijagnostikovati analizom pljuvačke ili iz krvi. 

Vaš lekar će odlučiti koji test je najpogodniji za vas. 

  • Antigen-Antitelo test – virus se ovim tetsom može izolovati nakon 18 do 45 dana od zaražavanja . Antigen je deo virusa koji se nalazi u krvi, a antitelo je protein koji naš organizam stvara u borbi protiv određenog antigena. 
  • Test na serumska antitela (ELISA, Western blot) – u proseku je potrebno od 23 do 90 dana organzimu da proizvede antitela na HIV koja se mogu detektovati u krvi ili pljuvačkoj. Postoje testovi za kućno testiranje u ovoj formi. 
  • Direktnim PCR testom potvrđuje se prisutvo genetskog matrijala virusa u plazmi, i ovom metodom može se izvršiti rana detekcija virusa, ali i njegova koncentracija. 

Window periodperiod prozora – je vremsnki interval koji je organizmu potreban da proizvede detektabilnu količinu antitela. Za HIV je to najčešće 6 do 12 nedelja. U toku ovog perioda standardni testovi mogu biti lažno negativni.

U slučaju da je prvi test (ELISA, CMIA) pozitivan, primenjuje se druga vrsta testa (Western blot) da bi se potvrdila dijagnoza.  Dva uzastopno pozitivna ELISA ili CMIA testa, potvrđena Wstern blot testom, znače da je osoba HIV pozitivna.

Lečenje HIV-a 

Sa lečenjem treba započeti odmah po potvrđivanju dijagnoze HIV-a, bez obzira na koncentraciju virusa u krvi. 

Antiretroviralni lekovi su prvi izbor u terapiji, jer se njima zaustavlja umnožavanje virusa i posledično uništavanje CD4+ ćelija. Postoji više grupa ovih lekova, a njihovom kombinacijom uglavnom se postiže kontrola bolesti. 

U ove lekove ubbrajamo:

  • Nukleozidne Inhibitore Reverzne Transkriptaze (NIRT)
  • Nenukleozidne Inhibitore Reverzne Transkriptaze
  • Proteaza Inhibitori (PI)

Antiretrovirusna terapija usporava progresiju bolesti i sprečava prelazak iz stadijuma HIV-a u AIDS.

Terapija je efikasna kada se konecntracija virusa smanji toliko da se ne može detektovati, što znači da osoba i dalje ima HIV, samo se na testu to ne vidi. 

Terapiju je potrebno uzimati svakog dana, kao što je propisano da bi se sprečila pojava rezistencije (nereagovanja virusa na lek)