Medicinski informativni portal
Naslovna / Bolesti / Bolesti pluća i disajnih organa (Pulmologija)

Grip

10:34 - 12. 10. 2020.

Grip je akutno respiratorno oboljenje izazvano virusima Influenze. Javlja se svake sezone u periodu od oktobra do maja i godišnje pogađa tri do pet miliona ljudi u svetu, sa 300 000 do 500 000 smrtnih ishoda. Iako od gripa možete oboeleti u bilo kom mesecu, češće se javlja zimi zbog toga što ljudi provode više vremena u zatvorenim prostorijama, čime je olakšan prenos infekcije. Prenosi se kapljičnim putem (kijanjem i kašljanjem), ali i indirektnim putem, preko zaraženih ruku i predmeta.

Tipičan period inkubacije za ove viruse je 1-4 dana. Inkubacija predstavlja period od prodora virusa do ispoljavalja prvih simptoma. Za vreme perioda inkubacije uglavnom nećete osećati nikakve tegobe, što ne znači da ne možete da prenesete infekciju drugima. 

Mesto ulaska virusa je sluzokoža nosa i ždrela, gde dolazi do njegovog umnožavanja, nakupljanja sekreta koji iritira sluzokožu, izaziva kašalj i zapušenost nosa. 

Simptomi gripa

  • Povišena telesna temperatura koja varira od 37,8℃ do 40℃, i traje najčešće 3-4 dana 
  • Suv nadražajni kašalj
  • Grebanje u grlu
  • Malaksalost 
  • Bolovi u mišićima i zglobovima
  • Sekrecija iz nosa i suzenje očiju  

Komplikacije nakon preležanog gripa mogu nastati zbog oslabljenog imunog sistema i oštećene sluznice nosa i grla, koja biva izložena ponovnom prodoru virusa ili bakterija. 

U najčešće komplikacije gripa spadaju: 

  • Upala pluća – bakterijske ili virusne etilogije 
  • Sinuzitis
  • Upala srednjeg uha 
  • Bronhitis
  • Encefalitis i meningitis

Razlika između virusa gripa i Covida-19?

Brzina transmisije virusa je važan parametar za razdvajanje ova dva virusa. Influenza virus ima kraće vreme inkubacije i serijski interval, odnosno vreme koje je potrebno da bi se infekcija proširila. Serijski interval za Covid-19 je 5-6 dana, dok za virus gripa ovaj interval iznosi od par sati do 3 dana, što znači da se grip brže širi od Covida-19. 

Gubitak čula mirisa i ukusa koji nastaju iznenada, čak i pre zapušenog nosa karakteristika su prvih simptoma Covida-19. Kijanje nije karakteristično za infekciju korona virusom.

Iako se većina tegoba između ova dva virusa ne razlikuje, u članku iz Nature magazina opisane su ekstrapulmonarne manifestacije Covid-a19, koje nisu karakteristične za virus gripa, a to su:

  • Izražene gastrointestinalne smetnje (jak bol u stomaku, muka i povraćanje, dijareja i gubitak apetita);
  • Tromboembolijske komplikacije – trmboza dubokih vena, embolija pluća;
  • Kardiovaskularne manifestacije – kardiomiopatija, kardiogeni šok, aritmije;
  • Dermatološke manifestacije – urtikarija, petehije i vezikule na koži;

Faktori rizika 

Virus gripa (Influenze) može biti opasan za pacijente koji boluju od sledećih bolesti:

  • Hronična opstruktivna volest pluća (HOBP), astma, cistična fibroza;
  • Hronična bubrežna bolest;
  • Srčana oboljenje;
  • Dijabetes;
  • Poremećaji jetre; 
  • Deca i adolescenti na dugoročnoj terapiji aspirinom;

Prevencija 

Najbolji i najefikasniji način da izbegnete grip je imunizacija, odnosno vakcina protiv gripa. Vakcinom se u organizam unose injekcijom male količine inaktivnih virusa ili delova virusa, koji podstiču produkciju antitela i stvaranje imuniteta prema virusu gripa.

Vakcina je namenjena osobama koje su u visokom riziku od nastanka komplikacija, a to su: 

  • Osobe sa hroničnim oboljenjima 
  • Populacija starija od 65 godina
  • Deca mlađa od 5 godina
  • Trudnice
  • Zaposleni u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite
  • Zdravstveni radnici

Vreme neophodno za sticanje imuniteta iznosi 2-3 nedelje a trajanje imuniteta je 6 do 12 meseci. Najbolje je primiti vakcinu na početku jeseni.

U ostale mere prevencije spadaju : 

  • Redovno pranje ruku i održavanje higijene
  • Jačanje imuniteta zdravom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću
  • Izbegavanje kontakta sa osobom koja je obolela od gripa

Dijagnoza 

Lekar postavlja dijagozu kliničkim pregledom, na osnovu tipične kliničke slike, kada je poznato da u zajednici postoji influenca i seroloških testova. Za potvrđivanje dijagnoze mogu se koristiti dodatne metode, kao što su :

  • Laboratorijski nalaz krvne slike karakteriše povećan broj limfocita; normalan ili povećan broj zapaljenskih markera;
  • Brzi antigenski test se koristi u ranoj dijagnostici, za detekciju različitih Influenza A/B antigena; Na ovaj način se može razlikovati bakterijska od virusne infekcije, i sprečiti zloupotreba antibiotika;
  • Serološko testiranje – koriti se za detekciju antitela, nakon izlečenja. Ova metoda nije relevantna u akutnim stanjima.

Ukoliko bakterijska superinfekcija nastupi u toku gipa, može doći do izrazitog povećanja zapaljenskih markera (ćelije i molekuli koji se oslobađaju kada postoji aktivna infekcija u organizmu).

Terapija gripa 

Grip se u većini slučajeva uspešno leči mirovanjem i simptomatskom terapijom, koja podrazumeva :

  • Rehidrataciju 
  • Antipiretike
  • Sirup za iskašljavanje

Antivirusni lekovi su indikovani kod pacijenata visokorizičnih za razvoj ozbiljnih komplikacija i onih sa hroničnim oboljenjima, i treba ih primeniti u roku od 48h od pojave simptoma.

Amantidin se više ne preporučuje u terapiji gripa. Istraživači sa CDC Instituta tokom epidemije gripa 2008-2009 godine, pokazali su da je 100% infekcija H3N2 virusom bilo rezistentno na amantidin.