Medicinski informativni portal
Naslovna / Bolesti / Bolesti digestivnog trakta (Gastroenterologija)

Gastroezofagealna refluksna bolest (Gorušica)

14:10 - 02. 11. 2020.

Smanjeni tonus donjeg ezofagealnog sfinktera – mišića koji omogućava silazak hrane iz jednjaka u želudac i koji svojom kontrakcijom sprečava vraćanje hrane iz želudca u jednjak – glavni je uzrok pojave refluksa kiseline.

Ovaj mišić se ponekad opusti jer dođe do proširenja stomaka nakon jela, i vraćanja tečnosti iz stomaka u jednjak. Međutim, u normalnim uslovima, ova pojava traje kratko, ne izaziva simptome i retko se javlja noću.

Gastroezofagealna refluksana bolest (GERB) nastaje kada opuštanje donjeg ezofagealnog sfinktera postane učestalo i izaziva simptome refluksa minimum dva puta nedeljno. 

Dugotrajni refluks (vraćanje želudačne kiseline u jednjak) može izazvati ezofagitis (upalu jednjaka), suženje jednjaka, peptički ulkus jednjaka i metaplaziju (prekancerozno stanje ireverzibilne promene epitela sluznice).

Faktori rizika

Osnovni uzroci za nastanak gastroezofagealne refluksne bolesti su  disfunkcija donjeg ezofagealnog sfinktera  i postojanje želudačne kile (hijatus hernije).

U faktore koji povećavaju rizik za nastanak refluksne bolesti se ubrajaju: 

  • Gojaznost
  • Emocionalni stres
  • Masna hrana 
  • Određena pića poput gaziranih, alkohola i kofeina
  • Pušenje cigareta
  • Trudnoća 
  • Odlazak na spavanje neposredno nakon obroka
  • Sistemska oboljenja vezivnog tkiva 
  • Određeni lekovi poput Aspirina i Ibuprofena 

Simptomi

Gorušica ili osećaj pečenja u grudima je najčešči simptom refluksne bolesti. 

Ovaj osećaj može biti praćen vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak i grlo, što izaziva gorak ili kiseo ukus ustima. Nekada ovaj sadržaj može doći i do usne duplje.

U nekim slučajevima refluksna bolest može izazvati i druge simptome poput:

  • Otežanog ili bolnog gutanja
  • Stalna promuklost 
  • Hroničnog kašlja 
  • Astme 
  • Promuklosti koja traje duže vreme

Važno je razumeti da pojava gorušice s vremena na vreme nije isto što i gastroezofagealna refluksna bolest, već samo njen simptom. Ukoliko epizode gorušice postanu učestale u dužem vremenskom periodu i ometaju svakodnevne aktivnosti tada govorimo o refluksnoj bolesti.

Komplikacije GERB

Kod većine ljudi gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) neće dovesti do ozbiljih komplikacija. Međutim u nekim slučajevima može doći ne samo do opasnih več i do životno ugrožavajućih komplikacije.

Potencijalne komplikacije GERB podrazumevaju:

  • Zapaljenje sluzokože jednjaka – ezofagitis
  • Suženje lumena jednjaka – strikture jednjaka 
  • Barett-ov ezofagus – trajne promene u sluzokoži jednjaka (prekancerozno stanje)
  • Karcinom jednjaka – posledica Baret-ovog ezofagusa
  • Astma, hronični kašalj, problemi sa disanjem 
  • Promene na zubima u vidu erozije gleđi ili oštećenja desni 

Prevencija GERB

Promene u životnim navikama i zamena štetnih namirnica, lekovitim biljkama i zdravom hranom, značajno mogu uticati na poboljšanje prognoze i toka bolesti. 

U prevenciji refluksne bolesti preporučujemo: 

  • Prestanak pušenja 
  • Gubitak prekomerne težine
  • Unošenje više manjih obroka
  • Izbegavanje ležanja neposredno nakon jela 
  • Izbegavanje masne i začinjene hrane, ili bilo kojih namirnica koji izazivaju poavu simptoma
  • Izbagavanje tesne odeće oko stomaka 
  • Meditacija 

Od lekovitih biljaka za ublažavanje simptoma refluksne bolesti, koriste se:

  • Čaj od kamilice
  • Sladić
  • Beli slez
  • Slippery elm – vrsta američkog bresta – smanjuje kiselost tako što oblaže sluzokožu organa za varenje 

Dijagnoza 

Ukoliko primetite učestalu pojavu gorušice ili drugih simptoma refluksne bolesti, obratite se svom lekaru. Specijalista gastroenterolog će saslušati vaše simptome i pitati vas o mogućim navikama koje su mogle uticati na pojavu ovog oboljenja. 

Važno je da budete iskreni i napomente ukoliko praktikujete nekeod gore navedenih štetnih navika, jer nekada je samo promena štetnih navika dovoljna u terapiji. 

Posle fizikalnog pregleda, lekar može indikovati neku od sledećih procedura za potvrđivanje dijagnoze: 

  • Rendgen snimak sa barijumskim kontrastom – pacijent popije tečnost koja sadrži kontrastno sredstvo, nakon čega se uradi rendgen snimak; manje efikasna metoda kod blagih formi 
  • Endoskopija sa biopsijom – najsigurniji način u dijagnostici promena sluzokože jednjaka
  • Manometrija jednjaka -meri se jačina kontrakcije mišića jednjaka
  • pH metrija  

Terapija

U ublažavanju simptoma i prevenciji komplikacija doktor će preporučiti korekciju životnih navika, navika u ishrani i eliminaciju rizičnih faktora. 

Plan terapije umnogome zavisi od stepena oštećenja struktura i pojave komplikacija. 

Nekada je dovoljna samo promena loših navika, a nekada je potrebno uključiti i lekove u terapiju.

U te svrhe najčešće se propisuju: 

  • Antacidi 
  • Inhibitori protonske pumpe 
  • Blokatori H2 receptora 

Kod pacijenata kod kojih su prisutne komplikacije tipa teškog zapaljenja jednjaka, ulkusa, striktura i drugih, potrebno je izvesti hirurško lečenje. Ova operacija se izvodi laproskopski najčešće, u cilju trajnog sprečavanja pojave refluksnih simptoma.