COVID-19 (Korona virus)

Covid-19 (Koronavirus bolest) je oboljenje izazvano Sars-Cov-2 infekcijom. 

Sars-Cov-2 je oznaka za Težak Akutni Respiratorni Sindrom izazvan korona virusom (Severe Acute Respiratory Syndrom-Coronavirus-2). 

Ovaj tip koronavirusa je otkriven u Kini krajem 2019. godine i  nije bio identifikovan do sada kod ljudi, a sedmi je po redu iz roda koronavirusa za koje znamo da mogu da inficiraju čoveka.

Koronavirusi su virusi koji cirkulišu među životinjama, od kojih neki mogu da pređu i na ljude. Nakon prelaska sa životinje na čoveka, dalje se prenose sa čoveka na čoveka. 

Iako su četiri tipa koronavirusa koji su prešli na ljude izazivali blage i sezonske respiratorne bolesti, dva ozbiljnija tipa su nam već bila poznata. Tu spadaju kamilji grip iz 2012. godine, koji je izazvao virus MERS-Cov, tačnije bliskoistočni akutni respiratorni sindrom i SARS-Cov iz 2003. godine, koji je prenet sa slepog miša i koji je izazivao takođe težak akutni respiratorni sindrom. 

Kako se prenosi novi korona virus (SARS-Cov-2) ? 

Prema trenutnim saznanjima, SARS-Cov-2 se prenosi kapljičnim putem, sitnim kapljicama koje zaražena osoba izbacuje u toku kijanja, kašljanja, govora i bliskog kontakta. Osoba se zarazi udisanjem ovih sitnih kapljica u kojima se nalazi virus ili dodirom predmeta na kojima se one nalaze, i naknadnim prenosom na oči, nos ili usta.

Šta znači blizak kontakt sa zaraženom osobom? 

CDC je proširio definiciju bliskog kontakta sa osobom zaraženom Covid-om19. 

Prema novoj definiciji, blizak kontakt označava 15 minuta ili više provedenog vremena u okolini zaražene osobe na razdaljini od 1,8 metara ili bliže u toku 24h. Bliski kontakti zaražene osobe imaju povišen rizik od zaražavanja, pa se iz tog razloga ograničavaju kretanja osoba koje su bile u bliskom kontaktu sa zaraženim. 

Postoje dodatni faktori koji utiču na to da li će se osoba koja je u bliskom kontaktu zaraziti, a tu spadaju: nošenje maske, da li je zaražena osoba kijala ili kašljala kao i to da li je kontakt bio u zatvorenom ili otvorenom prostoru. 

Kada osoba inficirana virusom SARS-Cov-2 postaje zarazna?

Istraživanja pokazuju da je period inkubacije, odnosno vreme koje prođe od prodora virusa do pojave simptome, uglavnom između 5 i 6 dana. Međutim, u nekim slučajevima ovaj period može biti od 1-14 dana, zbog čega se savetuje izolacija osoba koje su bile izložene virusu. 

Zaražena osoba postaje infektivna oko 2 dana pre pojave simptoma, ali najveću infektivnost dostiže u trenutku pojave simptoma, čak i u prisustvu blagih i nespecifičnih simptoma. 

U slučajevima blage kliničke slike infektivni period traje 8 do 10 dana, a u slučajevima umerene i teške kliničke slike prosečno oko dve nedelje, ali može i duže.

Simptomi COVID-19

Kod nekih ljudi infekcija korona virsom prolazi bez simptoma, međutim ukoliko se jave simptomi, uglavnom obuhvataju: 

• Povišenu telesnu temperaturu 
• Bol u mišićima
• Gubitak čula mirisa i ukusa (može biti bez sekreta u nosu)
• Suvoća u grlu
• Suv kašalj
• Gubitak apetita
• Malaksalost 
• Glavobolja

Upala pluća izazvana Covid-19 se manifestuje sledećim simptomima:

• Visoka telesna temperatura 
• Uporan kašalj 
• Nedostatak vazduha 

Simptomi pogoršanja disajnih funkcija kod obolelih od kovida 19: 

• Ubrzano disanje 
• Modra prebojenost kože i vidljivih sluzokoža (oko usta) 
• Nemogućnost govora 
• Nemogućnost pacijenta da se probudi 

Poznato je da oboleli od Kovida19 mogu osećati simptome van respiratornog trakta, oni su opsiani u članku iz Nature magazina, i obuhvataju: 

• Izražene gastrointestinalne smetnje – jak bol u stomaku, muka i povraćanje, dijareja i gubitak apetita;
• Tromboembolijske komplikacije – trmboza dubokih vena, embolija pluća;
• Kardiovaskularne manifestacije – kardiomiopatija, kardiogeni šok, aritmije;
• Dermatološke manifestacije – urtikarija, petehije i vezikule na koži;
• Oštećenje sluha
• Infekcije oka – konjuktivitis izazvan korona virusom

Faktori rizika 

Svako može oboleti od Covid-19, međutim neki ljudi imaju veću predispoziciju za nastanak teže kliničke slike i komplikacija. 

Kod starijih osoba se češće javljaju ozbiljniji simptomi, međutim i kod ljudi sa sledećim stanjima se javlja teža klinička slika:

• Teški oblici astme 
• Hronična opstruktivna bolest pluća 
• Cistična fibroza 
• Dijabetes tip 1 
• Povišen krvni pritisak
• Oslabljen imuni sistem usled transplantacije, HIV-a ili primene kortikosteroida
• Gojaznost 
• Koronarna bolest srca 
• Oboljenja jetre
• Oboljenja krvnih sudova 
• Pušenje cigareta

Dijagnoza 

Ukoliko mislite da ste oboleli od korona virusa potrebno je da se javite u najbližu Kovid ambulantu ili drugu medicinsku ustanovu, pri čemu ćete prilikom zakazivanja pregleda naglasiti da sumnjate na infekciju SARS-Cov-2, radi adekvatne zaštite medicinskog osoblja. 

Vaš lekar će uzeti detaljnu anamnezu o tegobama koje imate i uraditi klinički pregled, koji će upotpuniti dopunskim dijagnostičkim metodama. 

U toku pregleda, lekar će pogledati grlo i poslušati pluća pomoću stetoskopa, radi proveravanja njihove funkcije i postojanja zapaljenja. 

Nakon toga u zavisnosti od težine simptoma i kliničke slike, lekar će vas uputiti na dalja testiranja koja obuhvataju: 

• Analizu krvne slike – kod obolelih se uglavnom registruje : 

– snižen broj leukocita i limfocita

– povišen broj leukocita uz povećanje neutrofila 

– povišene aminotransferaze i laktatna dehidrogenaza (LDH)

– povišena koncentracija CRP-a

– povišen nivo trombocita

• Rendgen snimak pluća – promene na plućima mogu biti prisutne pre nego što se PCR test pokaže pozitivnim;
• RT-PCR test na prisustvo SARS-Cov-2 – uzimanje nazofaringealng brisa vrši se isključivo u Nacionalnim referentnim laboratorijama; Iako predstavlja zlatni standard, mogući su lažno negativni rezultati do 20% slučajeva;
• Serološki testovi – analiziraju prisustvo specifičnih IgG i IgM antitela na SARA-Cov-2; S obzirom na to da je organizmu da produkciju ovih antitela potrebno minimum 7 do 14 dana, oni nemaju primenu dok traje akutna infekcija 

Foto: Shutterstock

Terapija

Lečenje obolelih od Kovid19 umnogome zavisi od uzrasta, težine kliničke slike i mogućnosti nastanka komplikacija. 

Kod pacijenata sa blagom kliničkom slikom moguće je kućno lečenje uz primenu simptomatske terapije: 

• Analgetici 
• Antipiretici – lek izbora je Paracetamol 
• Vitamini i suplementi za podizanje odbrambenih sposobnosti organizma

Stariji pacijenti, kao i oni sa težom kliničkom slikom i visokim rizikom za nastanak komplikacija se ostavljaju na bolničko lečenje. 

Iako je nekoliko lekova u fazama kliničkog ispitivanja, do sada je odobren samo jedan lek u terapiji Covid19, a to je Remdesivir.

Nadoknada kiseonika putem katetara ili maske se sprovodi kod pacijenata kod kojih je poremećana ventilacija, odnosno kada nivo kiseonika u krvi opadne ispod 92-90%.

Pacijenti sa komplikacijom akutnog respiratornog distres sindroma leče postavljanjem na mehaničku ventilaciju. 

Prevencija 

Da biste zaštitili sebe i druge u svojoj okolini, vodite računa o primeni preventivnih mera kojima ćete smanjiti rizik od širenja infekcije:

• Perite ruke redovno sapunom i vodom ili koristiti tečni sapun sa alkoholom
• Vodite računa o bezbednom odstojanju kada se nalazite u zatvorenom prosoru
• Nosite masku u svim situacijama kada ne možete biti na sigurnom rastojanju
• Izbegavajte dodirivanje očiju, nosa i usta
• Prilikom kijanja koristite maramicu ili savijen lakat
• Ostanite kod kuće ukoliko se ne osećate dobro
• Ako primetite simptome kao što su temperatura, kašalj i otežano disanje, potražite medicinsku pomoć

Koliko se virus SARS-Cov-2 može zadržati u vazduhu i na površinama? 

Studija koju su sproveli istraživači iz Laboratorije za virusologiju, Nacionalnog Instituta za Alergologiju i Infektivne bolesti u Hamiltonu su pronašli da virus može ostati u vazduhu do 3 sata, iako će većina kapljica će pasti mnogo brže.

Nedavne studije pokazuju da se SARS-Cov-2 virus može zadržati do 4 sata na bakarnim površinama, do 24 sata na kartonu, i 2 do 3 dana na plastičnim i površinama od nerđujućeg čelika. Treba imati na umu da su ovakva istraživanja rađena u laboratorijskim uslovima, bez uticaja faktora poput sunčeve svetlosti, hladnoće i toplote, koji takođe mogu imati značajnog uticaja.