Medicinski informativni portal
Naslovna / Bolesti / Bolesti digestivnog trakta (Gastroenterologija)

Čir na želucu (Gastrični ulkus)

14:50 - 06. 11. 2020.

Čir na želucu predstavlja benignu peptičku ulceraciju želudačne sluznice, koja zahvata njene dublje slojeve sve do mišićnog sloja. Pojava ulceracije uslovljena je smanjenjem mukusa (želudačne sluzi) i odbrambenih faktora koji štite sluznicu od štetnog dejstva želudačne kiseline, pri čemu dolazi do njene povećane produkcije. 

Ulkus ili čir se generalno može javiti svuda gde postoji aktivnost želudačne kiseline i enzima za varenje (pepsina), što znači osim želuca ulkus se može pojaviti na jednjaku, dvanaestoplačnom crevu (duodenum) i delovima tankog creva.

Zašto nastaje čir na želucu?

Ulceracija nastaje kada dođe do narušavanja ravnoteže između agresivnih faktora i odbrambenih faktora sluznice. U glavne agresivne faktora spadaju: 

  • Infekcija bakterijom Helicobacter Pylori
  • Česta upotreba aspirina, ibuprofena, kortikosteroida

Od ostalih faktora pridaje se značaja:

  • Pušenju
  • Stresu
  • Naslednim faktorima (nulta krvna grupa)
  • Hroničnim oboljenjima poput Adisonove bolesti i hiperparatireoidizma 
  • Kozumaciji alkohola

U manje od 1% slučajeva peptički ulkusi mogu nastati u sklopu Zolinger-Ellisonovog sindroma, kada se javljaju multiple ulceracije u želucu i dvanaestopalačnom crevu. 

Simptomi

Klinička slika može biti sa nespecifičnim simptomima različitog intenziteta zavisno od veličine ulkusa. Međutim, pojava želudačnog ulkusa najčešće je praćena simptomima:

  • Bol u predelu epigastrijuma nakon uzimanja hrane (oko 30-60min), koji se opisuje kao pečući, izjedajući ili tup
  • Nadutost
  • Mučnina
  • Povraćanje crnog, tečnog sadržaja (liči na talog od kafe)
  • Crna tečna stolica 
  • Umeren gubitak telesne težine ili anemija 

Dijagnoza 

Dijagnostički postupak započinje anamnezom i fizikalnim pregledom, na osnovu kojih će lekar utvrditi da li postoji sumnja na peptički ulkus.

Za potvrđivanje dijgnoze primenjuje se: 

  • Gastroskopija – uvođenjem fleksibilne kamere kojom se može detaljno pregledati sluznica celog želuca, a u slučaju postojanja ulkusa odrediti precizna lokalizacija, veličina i dubina. U istom aktu, moguće je uzeti mali uzorak tkiva za biopsiju, kojim se može otkriti prisustvo H. pylori infekcije ili maligne alteracije ulkusa. 
  • Rendgensko snimanje želuca sa barijumskom kašom kao kontrastom – nije najbolja metoda za dijagnostiku usled niske senzitivnosti. Ova metoda ima veću primenu ako je došlo do komplikacije tipa stenoze – suženja. 
  • Izdisajni test na Helicobacter pylori 

Terapija

Plan terapije umnogome zavisi od uzroka koji je doveo do pojave čira na želucu, kao i od toga da li je došlo do pojave komplikacija. 

Lečenje podrazumeva primenu neke od sledećih grupa lekova: 

  • Inhibitora protonske pumpe – smanjuju lučenje želudačne kiseline 
  • Blokatora histaminskih recepetora
  • Antacida – neutrazlizuju želudačnu kiselinu

Ukoliko se dokaže prisustvo bakterije H. pylori u terapiju se uključuju antibiotici, inhibitori protonske pumpe i probiotici.

Savetuje se prestanak pušenja i obavezna je zabrana uzimanja nesteroidnih antiinflamatornih lekova (Aspirin, Ibuprofen).

Hirurško lečenje se primenjuje retko, samo u slučejvima komplikacija poput perforacija ili nekontrolisanih krvarenja.

Ishrana i ulkus želuca

Ranije se smatralo da određena hrana može uzrokovati pojavu čira na želucu, dok se ova tvrdnja nije pokazala netačnom. Isto tako, režimom ishrane se ne može ni izlečiti čir na želucu.

Međutim, dokazano je da određene namirnice mogu da utiču na elimniaciju bakterije H. pylori tako što pospešuju rast dobrih bakterija u želucu. U ove namirnice se ubrajaju:

  • Brokoli, karfiol, kupus i radič
  • Zeleno lisnato povrće, poput kelja i spanaća
  • Hrana bogata probiotkom – jogurt, miso, 
  • Jabuke 
  • Borovnice, maline, jagode i kupine 
  • Maslinovo ulje