Medicinski informativni portal
Naslovna / Bolesti / Bolesti srca i krvnih sudova (Kardiologija)

Aortna stenoza

17:18 - 13. 12. 2020.

 

Stenoza aortne valvule nastaje kada se aortna valvula (zalistak) suzi. Ovo sužavanje sprečava da se valvula otvori u ptpunosti, što smanjuje ili blokira protok krvi iz srca u aortu i dalje u ostatak orgaizma. U tom slučaju srce mora više da radi i da pumpa krv u organizam. Na taj način može da oslabi srčani mišič.

 

Zasto nastaje aortna stenoza?

Srce ima 4 valvule koje održavaju da protok krvi ide u pravilnom smeru. To su mitralna, trikuspidalna, plučna i aortna valvula.Ponekad se valvule ne otvaraju ili zatvaraju pravilno remeteći protok krvi kroz srce. U stenozi aortne valvule, aortni zalistak između leve srčane komore i aorte koja isporučuje krv iz srca u telo je sužen.

Stenoza može nastati iz mnogih uzroka:

Urođena srčana mana –aortni zalistak se sastoji iz tri čvrsto uklopljena zaklopca u obliku trougla. Neka deca se rađaju sa valvulom koja ima samo dva dela. Ređe se može javiti valvula sa samo jednom ili četiri zaklopca.Ova mana možda neće praviti nikakve probleme do odrasle dobi, ali u jednom trenutku valvula može početi da se sužava ili da propušta i onda je treba zameniti.

Nakupljanje kacijuma na valvuli- sa godinama valvule mogu akumulirati naslage kalcijuma. Kod nekih ljudi, naročiti onih sa urođenom abnormalnom aortnom valvulom-naslage kalcijuma uzrokuju ukočenje valvule, to dovodi do stenoze, može se javiti i kod mlađih ljudi.

Reumatska groznica – može oštetiti više srčanih zalistaka i to na više načina. Oštećena valvula možda se neče otvoriti ili zatvoriti u potpunosti.

 

Faktori rizika

  • starije životno doba
  • određena srčana stanja na rođenju (bikuspidna valvula)
  • istorija infekcija koja mogu uticati na srce
  • kardiovaskularni faktori (dijabetes, visok holesterol, visok krvni pritisak)
  • hronična bolest bubrega
  • istorija radioterapije grudnog koša

 

Simptomi

  • Nenotmalan zvuk srca (šum)
  • bol u grudima pri aktivnostima
  • osećaj nesvestice , vrtoglavice u fizičkom naporu
  • kratak dah, umor
  • palpitacije srca-osecaj brzog leprsavog otkucaja srca

 

Komplikacije

  • Srčana insuficijencija
  • moždani udar
  • krvarenje
  • tromboza
  • aritmije
  • endokarditis
  • smrt

 

Dijagnoza

Nakon anamneze i samog pregleda, auskultacija stetoskopom može dosta toga reći o stanuu aortne valvule (čuje se specifičan šum).

Ehokardiogram (ultrazvuk srca)– na osnovu ovog testa dovija se procena stanja srčanih komora, aortnih valvula i protoka krvi kroz srce.

Elektrokardiogram (EKG)– ovaj test meri električnu aktivnost (impulse) srca i može otkriti uvećane komore srca, bolesti srca i aritmije.

Rendgen grudnog koša-može prikazati da li je srce uvečano, što se i događa kod stenoze aortne valvule. Takođe može pokazati da li je aorta uvećana.

Strest test ili test opteređenja srca na traci ili biciklu govori o tome kako se srce ponaša u naporu id a li postoje znaci i simptomi oboljenja aortne valvule.

Kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonanca mogu prikazati veličinu i oblik valvule aorte i daje detaljnu sliku srca.

Kateterizacija srca– primenjuje se u dijagnostici bolesti aortne valvule, ako drugi testovi nisu u stanju da dijagnostikuju stanje valvule.

 

Terapija

Terapija zavisi od težine stanja, da li postoje znaci i simptomi koji mogu dovesti do pogoršanja. Kod blage kliničke slike vrši se samo redovno praćenje stanja valvule i simptomatsko je lečenje. Ako dođe do komplikacija neophodna je hirurška intervencija za reparaciju ili zamenu obolele aortne valvule ili  balon valvuloplastika.