Naslovna / Bolesti / Bolesti srca i krvnih sudova (Kardiologija)

Angina pektoris

10:55 - 29. 10. 2020.

Angina pektoris je klinički sindrom koji se karakteriše bolom tipa stezanja, težine i pritiska iza grudne kosti, a koji je isprovociran prolaznom ishemijem miokarda.

Do ishemije miokarda dolazi usled suženja lumena koronarnih arterija sa stvaranjem metaboličkih produkata ishemije koji nadražuju nervne završetke miokarda, odakle se bol visceralnim putem prenosi iza grudnog koša.

Prema kliničkim manifestacijama deli se na: 

 

Stabilna angina pektoris

 

Angina pektoris je medicinski termin koji označava pojavu angioznog bola u grudima, koji je po jačini, trajanju i učestalosti konstantan u poslednja dva meseca.

Stabilna angina pektoris je najčešća i manje opasna forma ove bolesti.

Stabilna angina pektoris nastaje kada je srčanom mišiću potrebno više krvi nego inače, kao pri fizičkoj aktivnosti ili emocionalnom stresu. Koronarne arterije čiji je lumen značajno sužen mogu da dopreme dovoljnu količinu krvi kada je potreba za kiseonikom niska, kao na primer prilikom sedenja. Međutim, u toku kretanja ili penjanja uza stepenice srce jače pumpa krv i potrebno mu je više kiseonika.

Simptomi 

Većina pacijenata ima tipičnu kliničku sliku koja se odlikuje:

  • Bolom u grudima iza grudne kosti, koji je u vidu stezanja, pritiska i velikog tereta koji stoji na grudima
  • Bol traje najčešće do 5 minuta ; 
  • Bol je isprovociran emocionalnim stresom, fizičkim naporom, hladnoćom ili obilnim obrokom;
  • Bol se može širiti u levu ili obe ruke; levom rukom prateći donju (ulnarnu) stranu podlaktice sve do malog prsta; u vrat, ramena i leđa;
  • Bol prestaje mirovanjem i primenom nitroglicerina sublingvalno 

U toku epizode stabilne angine pektoris, mogu se javiti i sledeći simptomi: 

  • Nedostatak daha
  • Muka
  • Vrtoglavica 
  • Znojenje 
  • Anksioznost 

Retko se može javiti i atipična slika stabilne angine pektoris, a ona obuhvata neodređene bolove u grudima i stomaku, nadutost i sl.

Faktori rizika 

U faktore koji povećavaju rizik za nastanak stabilne angine pektoris se ubrajaju: 

  • Gojaznost 
  • Prethodna srčana oboljenja 
  • Visok LDL holesterol ili povišen krvni pritisak
  • Diabetes
  • Pušenje cigareta
  • Fizička neaktivnost 

Dijagnoza 

Postavljanje dijagnoze je kompleksno i počinje razgovorom sa pacijentom o karakteristikama simptoma, intenzitetu i učestalosti kao i faktorima rizika.

Nakon fizikalnog pregleda, koji je najčešće u granicama normale, doktor će uraditi dodatna ispitivanja koja uključuju: 

  • EKG – meri se srčani ritam ; u oko 50% pacijenata van napada nalaz je uredan, Mogu se videti drugi patološki znaci tipa starog infarkta, hipertrofije leve komore…
  • Laboratorijski testovi – analize faktora rizika za koronarnu bolest i srčanih enzima 
  • Rendgenski snimak srca i pluća nije specifičan za dijagnozu ali mogu se otkriti druga oboljenja srca
  • Farmakološki stres ehokardiografski pregled – pogodan je kod osoba koje ne mogu da urade klasičan ergometrijski test. Pacijent je u ležećem položaju, a postepeno povećanje opeterećenje srca se vrši farmakološkom supstancom koja se daje intravenski. Za to vreme se prati rad srca putem EKG-a i ultrazvuka srca.
  • Test opterećenja ili ergometrija je najzastupljenija metoda u dijagnostici stabilne angine pektoris. Izvodi se tako što je pacijent na pokretnoj traci ili bicklu, na kom se povećavaju stupnjevi opterećanja, a pacijentu se kontinuirano meri EKG i pritisak. Testom se ispituje ograničenja opterećenja, kao i odnos između angioznog bola i znakova ishemije miokarda na EKG-u.
  • Radionuklidna scintigrafija miokarda 
  • Koronografija je invazivna visokospecifična dijagnostička procedura kojom možemo dobiti detaljan uvid u srčane krvne sudove. Izvodi se specijalnim kateterom i kontrastanim sredstvom, a na ovaj način se mogu vizualizirati stenoze i proceniti njihov stepen.

Terapija

Precizan plan terapije propisuje specijalista kardiologije, koji je u skladu sa dijagnostičkim nalazima, individualnim faktorima rizika i odgovorom na datu terapiju. 

Eliminacija rizičnih faktora je ključan korak u postizanju ciljeva lečenja. Pacijentu se najčešće savetuje:

  • Prestanak pušenja cigareta
  • Adekvatno lečenje i kontrola drugih hroničnih oboljenja (dijabetes, bubrežna bolest)
  • Mediteranska dijeta, gde je u osnovi unos povrća, voća, ribe i piletine 
  • Redukcija telesne težine kod gojaznih
  • Izbegavanje alkohola
  • Unos ribljeg ulja bogatog omega-3 masnim kiselinama
  • Fizička aktivnost koja je u skladu sa zdravestvenim stanjem

Zavisno od simptoma i drugih pojedinačnih faktora, stabilna angina se može lečiti:

Lekovima – deluju tako što otklanjaju angiozne tegobe smanjenjem potrebe srca za kiseonikom i povećavanjem protoka krvi kroz regije koje su ishemične. 

Mogu se propisati i lekovi koji deluju na progresiju bolesti, simptome i poboljšavaju prognozu.

Operativno lečenje je indikovano kod pacijenata sa anginom pektoris koji ne reaguju na  terapiju lekovima, ili stenozom od preko 50% na glavnom stablu ili više koronarnih krvnih sudova, i podrazumeva:

  • Kardiohiruršku revaskularizaciju  primenom aortokoronarnog by-pass-a autovenskim graftom. Tokom ove operacije hirurg sopstvenim krvnim sudovima (arterijama ili venama) “zaobilazi” sužena područja koronarnih arterija. U toku operacije se može uraditi više od jednog by-pass-a, zavisno od broja začepljenih arterija.

Metodu perkutane transluminalne koronorne angioplastike (PTCA) kojom se postiže revaskularizacija srčanog mišića kod pacijenata sa značajnim stenozama srčanih arterija. Izvodi se tako što se specijalni fleksibilni kateter uvodi  kroz femoralnu arteriju (na preponi) do mesta blokadena srčanoj arteriji, i prelazi preko začepljenja gde će se raširiti naduvanjem balona, čime se poboljšava protok krvi. U ovom aktu se može postaviti i stent, kojim se sprečava ponovno začepljenje (stenoza) arterije.

Novije vrste stentova imaju mogućnost otpuštanja antibiotika ili citostatika, čime se redukuje učestalost restenoza.

Izgled stenta u arterijskom krvnom sudu