Naslovna /

Alergijski rinitis (Polenska groznica)

12:12 - 16. 10. 2020.

Alergijski rinitis je respiratorno oboljenje koje nastaje delovanjem inhalacionih alergena i provocirajućih faktora na sluznicu nosa. 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, alergijske bolesti se nalaze na četvrtom mestu liste najčešćih hroničnih oboljenja, a od alergijskog rinitisa boluje u raznim krajevima sveta prosečno 10 do 30% odraslih i 40% dece.

Porast obolelih od alergija objašnjava se povećanom izloženošću široke populacije velikom broju alergena i smanjenjem stimulacije imunog sistema za vreme kritičnog perioda ranog razvoja, kao i promene u navikama, ishrani i životnoj sredini.

 

Smatra se da postoji genska predispozicija za nastanak alergijskog rinitisa.

Oboljenje se može javiti u sezonskom ritmu u vidu polenske kijavice ili sa trajno prisutnim tegobama u vidu perenijalne alergijske kijavice.

Simptomi

  • Kijanje u napadima
  • Serozni (vodenkasti) sekret iz nosa
  • Svrab nosa, nepca i uva
  • Svrab i suzenje očiju, kao i cvrenilo konjuktiva
  • Periorbitalni edemi očnih kapaka
  • Simptomi donjih disajnih puteva (suv nadražajni kašalj, otežano disanje)

Od opštih simptoma često postoje:

  • malaksalost
  • hroničan umor
  • glavobolja
  • poremećaj koncentracije. 

Osobe sa perenijalnim alergijskim rinitisom imaju prisutne simptome tokom čitave godine, jer su hronično izloženi alergenima, prisutnim u grinju kućne prašine ili životinjskom krznu.

Dijagnoza

Dijagnoza se najčešće postavlja nakon uzimanja anamneze, otorinolaringološkog pregleda i laboratorijskih ispitivanja. Istorija alergijskog rinitisa u porodici, kao i povezanost sa određenim područjem ili vremenom javljanja u toku godine od značaja su za dijagnostiku.

Laboratorijska ispitivanja na koje vas lekar može uputiti podrazumevaju:

  • određivanje koncentracije IgE antitela za specifični alergen u serumu 
  • kožni prick test – aplikacija alergena preko uboda kože;
  • nazalni rinoprovokacioni testovi ( nisu specifični )
  • citološki pregled nazalnog sekreta

Terapija alergijskog rinitisa

Plan terapije  može podrazumevati više različitih pristupa, a ovo su samo neke od njih: 

  • Izbegavanje kontakta sa alergenom ukoliko je to moguće;
  • Farmakoterapija – upotreba kapi za nos različitog delovanja i antialergijskih lekova;
  • Alergen specifična imunoterapija
  • Hirurško lečenje

Alergen specifična imunoterapija ili  “vakcina za alergiju” je oblik terapije kojim se dugoročno postiže eliminacija ili redukcija simptoma alergije, kod osoba sa alergijskim rinitisom, alergijskim konjuktivitisom, astmom ili alergijom na insekte. Terapija se sprovodi tako što se rastuće doze standardizovanog alergena postepeno unose bilo subkutano, sublingvalno ili intranazalno, što dovodi do smanjenje stepena osetljivosti tkiva na alergen. Tokom terapije, koja ima dve faze : fazu razvijanja imuniteta i fazu održavanja imuniteta, dolazi do stvaranja tolerancije na određeni alergen, tako što se imuni odgovor usmerava sa IgE na IgG antitela, koji mogu da spreče alergen da aktivira mehanizme posredovane IgE antitelima.

Sublingvalna imunoterapija (SLIT) daje se u formi tableta koje se postavljaju pod jezik. Iako je po stepenu efikasnosti jednaka subkutanoj imunoterapiji (ubrizgavanje injekcije potkožno), sublingvalna imunoterapija ima manje neželjenih dejstava i bezbednija je.

Benefiti imunoterapije osim redukovane potrebe za medikamentoznom terapijom, su i prevencija razvoja astme, što je posebno značajno ako znamo da 20% svih bolesnika sa polenskom groznicom razvije astmu kasnije u životu.

Kod koga se ne može primeniti imunoterapija?

Imunoterapija nije indikovana kod trudnica, teških astmatičara, osoba koje su na terapiji beta-blokatorima, ishemijskih bolesti srca, alergija na hranu i polisenzibilazacija.

Hirurška terapija se primenjuje kada je potrebno poboljšati uslove za delovanje lekova, a ostale terapijske mogućnosti ne daju odgovarajući efekat. Najčešće se primenjuje uklanjanje dela sluzokože ili koštanih delova nosnih školjki, korekcija deviranog septuma i zahvati na obolelim sinusima.

Ukoliko primetite simptome alergija, preporučujemo savetovanje sa alergologom koji će vam pomoći u odabiru terapije, zato što je indvidualni terapijski  pristup  najznačajniji za postizanje optimalnih rezultata.

Prevencija

Preporuke za primarnu prevenciju senzibilizacije i respiratorne alergije su:

  • za svu decu ishrana majčinim mlekom tokom prvih 6 meseci života i izbegavanje aktivnog i pasivnog pušenja za vreme trudnoće i laktacije;
  • za decu sa velikim genetskim rizikom, pored toga, izbegavanje kravljeg mleka i druge visoko alergogene hrane, i grinja kućne prašine za vreme ranog detinjstva.